←  Acts (28/28)    
1. I kad izidjoše sreæno iz ladje, tada razumeše da se ostrvo zove Melit.
2. A divljaci èinjahu nam ne malu ljubav, jer naložiše oganj i primiše nas sve zbog dažda koji idjaše, i zbog zime.
3. A Pavle zgrabivši gomilu granja naloži na oganj, i izišavši zmija od vruæine skoèi mu na ruku.
4. I kad videše divljaci zmiju gde visi o ruci njegovoj, govorahu jedan drugom: Jamaèno je ovaj èovek krvnik, kog izbavljenog od mora sud Božji ne ostavi da živi.
5. A on otresavši zmiju u oganj ne bi mu ništa zlo.
6. A oni èekahu da on oteèe ili ujedanput da padne mrtav. A kad zadugo èekaše, i videše da mu ništa zlo ne bi, promeniše se, i govorahu da je on bog.
7. A naokolo oko onog mesta behu sela poglavara od ostrva po imenu Poplija, koji nas primi i ugosti ljubazno tri dana.
8. A dogodi se da otac Poplijev ležaše od groznice i od srdobolje, kome ušavši Pavle pomoli se Bogu i metnu ruke svoje na nj i isceli ga.
9. A kad to bi, dolažahu i drugi koji behu bolesni na ostrvu onom, i isceljivahu se.
10. I poštovahu nas velikim èastima; i kad podjosmo, spremiše nam što je od potrebe.
11. A posle tri meseca odvezosmo se na ladji aleksandrijskoj, koja je bila prezimila na ostrvu, i behu na njoj napisani Dioskuri.
12. I doplovivši u Sirakuzu ostasmo onde tri dana.
13. A odande otplovivši dodjosmo u Rigiju; i posle jednog dana kad dunu jug, dodjosmo drugi dan u Potiole.
14. Onde nadjemo braæu, i oni nas zamole te ostanemo kod njih sedam dana; i tako podjosmo u Rim.
15. I odande èuvši braæa za nas izidjoše nam na susret sve do Apijeva pazara i tri krème. I kad ih vide Pavle, dade hvalu Bogu, i oslobodi se.
16. A kad dodjosmo u Rim, kapetan predade sužnje vojvodi. Ali se Pavlu dopusti da živi gde hoæe s vojnikom koji ga èuvaše.
17. A posle tri dana Pavle sazva starešine jevrejske. I kad se oni skupiše, govoraše im: Ljudi braæo! Ja ništa ne uèinih protivno narodu ili obièajima otaèkim; i Jerusalimljani predaše me kao sužnja u ruke Rimljanima,
18. Koji izvidevši za mene hteše da me puste, jer se ne nadje na meni nijedna smrtna krivica.
19. Ali kad Judejci govorahu nasuprot, natera me nevolja da se ištem pred æesara, ne kao da bih svoj narod imao šta tužiti.
20. Toga radi uzroka zamolih vas da se vidimo i da se razgovorimo; jer nade radi Izrailjeve okovan sam u ovo gvoždje.
21. A oni mu rekoše: Mi niti primismo pisma za te iz Judeje; niti dodje ko od braæe da javi ili da govori šta zlo za tebe.
22. Nego molimo da èujemo od tebe šta misliš; jer nam je poznato za ovu jeres da joj se svuda nasuprot govori.
23. I odredivši mu dan dodjoše k njemu u gostionicu mnogi; kojima kazivaše svedoèeæi carstvo Božje i uveravajuæi ih za Isusa iz zakona Mojsijevog i iz proroka od jutra do samog mraka.
24. I jedni verovahu onome što govoraše a jedni ne verovahu.
25. A buduæi nesložni medju sobom, odlažahu kad reèe Pavle jednu reè: Dobro kaza Duh Sveti preko proroka Isaije oèevima našim
26. Govoreæi: Idi k narodu ovome i kaži: Ušima æete èuti i neæete razumeti; i oèima æete gledati i neæete videti.
27. Jer odrveni srce ovog naroda, i ušima teško èuju, i oèima svojim zažmuriše da kako ne vide oèima, i ušima ne èuju, i da se ne obrate da ih iscelim.
28. Da vam je dakle na znanje da se neznabošcima posla spasenje Božje, oni æe i èuti.
29. I kad on ovo reèe, otidoše Jevreji prepiruæi se medju sobom.
30. A Pavle ostade pune dve godine o svom trošku, i doèekivaše sve koji mu dolažahu,
31. Propovedajuæi carstvo Božje, i uèeæi o Gospodu našem Isusu Hristu slobodno, i niko mu ne branjaše.
←  Acts (28/28)