←  Acts (26/28)  →
1. A Agripa reèe Pavlu: Dopušta ti se da govoriš sam za se. Onda Pavle pruživši ruku odgovaraše:
2. Za sreæu svoju držim, care Agripa, što se danas pred tobom odgovaram za sve što me potvoraju Jevreji,
3. A najviše što znam da ti poznaješ sve jevrejske obièaje i prepiranja. Zato te molim da me poslušaš milostivo.
4. Moje dakle življenje od mladosti, koje je isprva bilo medju narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji.
5. Kako me znadu isprva, ako hoæe posvedoèiti, da po poznatoj jeresi naše vere živeh farisejski.
6. I sad stojim pred sudom za nadanje obeæanja koje Bog obreèe oèevima našim,
7. Kome se svi dvanaest kolena naših jednako dan i noæ služeæi nadaju da æe doæi. Za ovo nadanje optužen sam, care Agripa, od Jevreja.
8. Šta? Zar vi mislite da se ne može verovati da Bog mrtve podiže?
9. Tako i ja mišljah da mi valja mnoga zla èiniti protiv imena Isusa Nazareæanina,
10. Kao što i uèinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivši vlast od glavara sveštenièkih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud.
11. I po svim zbornicama muèeæi ih èesto, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeæi na njih gonjah ih tja i do tudjih gradova.
12. Za koje iduæi u Damask s vlašæu i zapovešæu od glavara sveštenièkih,
13. U podne, care, videh na putu s neba svetlost veæu od sijanja sunèanog, koja obasja mene i one što idjahu sa mnom.
14. A kad mi svi padosmo na zemlju, èuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle! Savle! Zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praæati se.
15. A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On reèe: Ja sam Isus, kog ti goniš;
16. Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te uèinim slugom i svedokom ovome što si video i što æu ti pokazati,
17. Izbavljajuæi te od naroda jevrejskog i od neznabožaca, kojima æu te poslati,
18. Da im otvoriš oèi da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje greha i dostojanje medju osveæenima verom mojom.
19. Zato, care Agripa! Ne bih nepokoran nebeskoj utvari;
20. Nego najpre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji jevrejskoj, i neznabošcima propovedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu èineæi dela dostojna pokajanja.
21. Zato me Jevreji uhvatiše u crkvi i hteše da me raskinu.
22. Ali dobivši pomoæ Božju stojim do samog ovog dana, i svedoèim i malom i velikom, ne kazujuæi ništa osim što proroci kazaše da æe biti, i Mojsije:
23. Da æe Hristos postradati, i da æe biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu jevrejskom i neznabošcima.
24. A kad on ovo odgovaraše, reèe Fist velikim glasom: Zar luduješ, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti.
25. A on reèe: Ne ludujem, èestiti Fiste, nego reèi istine i razuma kazujem.
26. Jer za ovo zna car, kome i govorim slobodno; jer ne verujem da mu je šta od ovog nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu.
27. Veruješ li, care Agripa, prorocima? Znam da veruješ.
28. A Agripa reèe Pavlu: Još malo pa æeš me nagovoriti da budem hrišæanin.
29. A Pavle reèe: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slušaju danas bili takvi kao i ja što sam, osim okova ovih.
30. I kad on ovo reèe, usta car i sudija i Vernikija, i koji sedjahu s njima,
31. I otišavši razgovarahu se medju sobom govoreæi: Ovaj èovek nije uèinio ništa što zaslužuje smrt ili okove.
32. A Agripa reèe Fistu: Ovaj èovek mogaše biti pušten da ne reèe da hoæe k æesaru. I tako sudija namisli da ga pošalje k æesaru.
←  Acts (26/28)  →