←  Acts (22/28)  →
1. Ljudi, braæo i oèevi! Èujte sad moj odgovor k vama.
2. A kad èuše da im jevrejskim jezikom progovori, još veæa tišina posta. I reèe:
3. Ja sam èovek Jevrejin, koji sam rodjen u Tarsu kilikijskom, i odgajen u ovom gradu kod nogu Gamaliilovih, nauèen upravo otaèkom zakonu, i bejah revnitelj Božji kao što ste vi svi danas.
4. Ja ovaj put gonih do same smrti, vezujuæi i predajuæi u tamnicu i ljude i žene,
5. Kao što mi svedoèi i poglavar sveštenièki i sve starešine; od kojih i poslanice primih na braæu koja žive u Damasku; i idjah da dovedem one što behu onamo svezane u Jerusalim da se muèe.
6. A kad idjah i približih se k Damasku, dogodi mi se oko podne da me ujedanput obasja velika svetlost s neba.
7. I padoh na zemlju, i èuh glas, koji mi govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?
8. A ja odgovorih: Ko si Ti, Gospode? A On mi reèe: Ja sam Isus Nazareæanin, kog ti goniš.
9. A koji behu sa mnom videše svetlost i uplašiše se; ali ne èuše glas koji mi govoraše.
10. A ja rekoh: Šta æu èiniti, Gospode? A Gospod mi reèe: Ustani i idi u Damask, i tamo æe ti se kazati za sve šta ti je odredjeno da èiniš.
11. I kad obnevideh od silne svetlosti one, vodjahu me za ruku oni koji behu sa mnom, i dodjoh u Damask.
12. A neki Ananija, èovek pobožan po zakonu, posvedoèen od sviju Jevreja koji žive u Damasku,
13. Došavši k meni stade i reèe mi: Savle brate! Progledaj. I ja u taj èas pogledah na nj.
14. A on mi reèe: Bog otaca naših izabra te da poznaš volju Njegovu, i da vidiš pravednika, i da èuješ glas iz usta Njegovih:
15. Da Mu budeš svedok pred svim ljudima za ovo što si video i èuo.
16. I sad šta oklevaš? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavši ime Gospoda Isusa.
17. A dogodi se, kad se vratih u Jerusalim i moljah se u crkvi Bogu, da postadoh izvan sebe,
18. I videh Ga gde mi govori: Pohitaj te izadji iz Jerusalima, jer neæe primiti svedoèanstvo tvoje za mene.
19. I ja rekoh: Gospode! Sami znadu da sam ja metao u tamnice i bio po zbornicama one koji Te veruju.
20. I kad se prolivaše krv Stefana svedoka Tvog, i ja stajah i pristajah na smrt njegovu, i èuvah haljine onih koji ga ubijaju.
21. I reèe mi: Idi, jer æu ja daleko da te pošaljem u neznabošce.
22. A oni ga slušahu do ove reèi, pa podigoše glas svoj govoreæi: Uzmi sa zemlje takvog; jer ne treba da živi.
23. A kad oni vikahu i zbacivahu haljine i bacahu prah u nebo,
24. Zapovedi vojvoda da ga odvedu u logor, i reèe da ga bojem ispitaju da dozna za kakvu krivicu tako vikahu na nj.
25. I kad ga pritegoše uzicama, reèe Pavle kapetanu, koji stajaše onde: Zar vi možete biti èoveka Rimljanina, i još bez suda?
26. A kad èu kapetan, pristupi k vojvodi i kaza govoreæi: Gledaj šta æeš èiniti; jer je ovaj èovek Rimljanin.
27. A vojvoda pristupivši reèe mu: Kaži mi jesi li ti Rimljanin? A on reèe: Da.
28. A vojvoda odgovori: Ja sam za veliku cenu ime ovog gradjanstva dobio. A Pavle reèe: A ja sam se i rodio s njime.
29. Onda odstupiše odmah od njega oni što hteše da ga ispituju; a vojvoda se uplaši kad razume da je Rimljanin i što ga beše svezao.
30. A sutradan, želeæi doznati istinu zašto ga tuže Jevreji, pusti ga iz okova, i zapovedi da dodju glavari sveštenièki i sav sabor njihov; i svedavši Pavla postavi ga pred njima.
←  Acts (22/28)  →