←  Acts (21/28)  →
1. I kad bi te se odvezosmo otrgnuvši se od njih, iduæi pravo dodjosmo u Ko, i drugi dan u Rod i odande u Pataru.
2. I našavši ladju koja polazi u Finikiju, udjosmo i odvezosmo se.
3. A kad nam se ukaza Kipar, ostavismo ga nalevo, i plovljasmo u Siriju, i stadosmo u Tiru; jer onde valjaše da se istovari ladja.
4. I našavši uèenike ostasmo onde sedam dana: oni Pavlu govorahu Duhom da ne ide gore u Jerusalim.
5. A kad bi te mi dane navršismo, izišavši idjasmo, i praæahu nas svi sa ženama i decom do iza grada, i kleknuvši na bregu pomolismo se Bogu.
6. I oprostivši se jedan s drugim udjosmo u ladju; a oni se vratiše svojim kuæama.
7. A mi poèevši plovljenje od Tira, dodjosmo u Ptolemaidu; i pozdravivši se s braæom ostasmo kod njih jedan dan.
8. A sutradan pošavši Pavle i koji bejasmo s njim dodjosmo u Æesariju; i ušavši u kuæu Filipa jevandjelista, koji beše jedan od sedam djakona, ostasmo u njega.
9. I ovaj imaše èetiri kæeri devojke koje proricahu.
10. Stojeæi mi pak onde mnogo dana, dodje odozgo iz Judeje jedan prorok, po imenu Agav;
11. I došavši k nama uze pojas Pavlov i svezavši svoje ruke i noge reèe: Tako veli Duh Sveti: Èoveka kog je ovaj pojas, ovako æe ga svezati u Jerusalimu Jevreji, i predaæe ga u ruke neznabožaca.
12. I kad èusmo ovo, molismo i mi i ondašnji da ne ide gore u Jerusalim.
13. A Pavle odgovori i reèe: Šta èinite te plaèete i cepate mi srce? Jer ja ne samo svezan biti hoæu, nego i umreti u Jerusalimu gotov sam za ime Gospoda Isusa.
14. A kad ga ne mogasmo odvratiti, umukosmo rekavši: Volja Božja neka bude.
15. A posle ovih dana spremivši se izidjosmo u Jerusalim.
16. A dodjoše s nama i neki uèenici iz Æesarije vodeæi sa sobom nekog Mnasona iz Kipra, starog uèenika, u kog bismo mi stajali.
17. I kad dodjosmo u Jerusalim, primiše nas braæa ljubazno.
18. A sutradan otide Pavle s nama k Jakovu, i dodjoše sve starešine.
19. I pozdravivši se s njima kazivaše sve redom šta uèini Bog u neznabošcima njegovom službom.
20. A oni èuvši hvaljahu Boga i rekoše mu: Vidiš li, brate! Koliko je hiljada Jevreja koji verovaše, i svi teže na stari zakon.
21. A doznali su za tebe da uèiš otpadanju od zakona Mojsijevog sve Jevreje koji žive medju neznabošcima, kazujuæi da im ne treba obrezivati dece svoje, niti držati obièaje otaèke.
22. Šta æemo dakle sad? Narod æe se sabrati jamaèno; jer æe èuti da si došao.
23. Ovo dakle uèini šta ti kažemo: u nas imaju èetiri èoveka koji su se zavetovali Bogu;
24. Ove uzmi i oèisti se s njima, i potroši na njih neka ostrižu glave svoje, i svi æe doznati da ono što su èuli za tebe ništa nije, nego da i sam držiš zakon i živiš po njemu.
25. A za neznabošce koji verovaše mi poslasmo presudivši da oni takvo ništa ne drže osim da se èuvaju od priloga idolskih, i od krvi, i od udavljenog, i od kurvarstva.
26. Tada Pavle uze one ljude, i sutradan oèistivši se s njima, udje u crkvu, i pokaza kako izvršuje dane oèišæenja dokle se ne prinese žrtva za svakog njih.
27. A kad htede da se navrši sedam dana, videvši ga u crkvi oni Jevreji što behu iz Azije, pobuniše sav narod, i metnuše ruke na nj.
28. Vièuæi: Pomagajte, ljudi Izrailjci! Ovo je èovek koji protiv naroda i zakona i protiv ovog mesta uèi sve svuda; pa još i Grke uvede u crkvu i opogani sveto mesto ovo.
29. Jer behu videli s njim u gradu Trofima iz Efesa, kog mišljahu da je uveo Pavle u crkvu.
30. I sav se grad podiže, i navali narod sa sviju strana, i uhvativši Pavla vucijahu ga napolje iz crkve; i odmah se zatvoriše vrata.
31. A kad hteše da ga ubiju, dodje glas gore k vojvodi od èete da se pobuni sav Jerusalim.
32. A on odmah uzevši vojnike i kapetane dotrèa na njih. A oni videvši vojvodu i vojnike prestaše biti Pavla.
33. A vojvoda pristupivši uze ga, i zapovedi da ga metnu u dvoje verige, i pitaše ko je i šta je uèinio.
34. A jedan vikaše jedno, a drugi drugo po narodu. A kad ne može od bune ništa da razume upravo, zapovedi da ga odvedu u logor.
35. A kad bi na basamacima, moraše ga vojnici nositi sile radi naroda.
36. Jer za njim prista mnoštvo naroda koji vikahu: Pogubi ga.
37. A kad htede Pavle da udje u logor, reèe vojvodi: Je li mi slobodno govoriti šta tebi? A on reèe: Zar umeš grèki?
38. Nisi li ti Misirac koji pre ovih dana podbuni i izvede u pustinju èetiri hiljade hajduka?
39. A Pavle reèe: Ja sam èovek Jevrejin iz Tarsa, gradjanin poznatog grada u Kilikiji; nego te molim dopusti mi da govorim k narodu.
40. A kad mu dopusti, stade Pavle na basamacima i mahnu rukom na narod; i kad posta velika tišina progovori jevrejskim jezikom govoreæi:
←  Acts (21/28)  →