←  Acts (18/28)  →
1. A potom se odluèi Pavle od Atine i dodje u Korint,
2. I nadje jednog Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji beše skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer beše zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dodje k njima.
3. I buduæi da beše onog istog zanata, osta kod njih i radjaše, jer behu æilimarskog zanata.
4. A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.
5. I kad sidjoše iz Makedonije Sila i Timotije, navali Duh Sveti na Pavla da svedoèi Jevrejima da je Isus Hristos.
6. A kad se oni protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i reèe im: Krv vaša na vaše glave; ja sam èist, od sad idem u neznabošce.
7. I otišavši odande dodje u kuæu nekoga po imenu Justa, koji poštovaše Boga, i kog kuæa beše kraj zbornice.
8. A Krisp, starešina zbornièki, verova Gospoda sa svim domom svojim; i od Korinæana mnogi koji slušahu verovaše i krstiše se.
9. A Gospod reèe Pavlu noæu u utvari: Ne boj se, nego govori, i da ne uæutiš;
10. Jer sam ja s tobom, i niko se neæe usuditi da ti šta uèini; jer ja imam veliki narod u ovom gradu.
11. I on sedi onde godinu i šest meseci uèeæi ih reèi Božjoj
12. A kad beše Galion namesnik u Ahaji, napadoše Jevreji jednodušno na Pavla i dovedoše ga na sud
13. Govoreæi: Ovaj nagovara ljude da poštuju Boga protiv zakona.
14. A kad Pavle htede da otvori usta, reèe Galion Jevrejima: Da je kakva nepravda bila ili zlo delo, po dužnosti poslušao bih vas, o Jevreji!
15. Ali kad su prepiranja za reèi i za imena i za zakon vaš, gledajte sami; jer ja sudija tome neæu da budem.
16. I izagna ih iz sudnice.
17. Onda svi Grci uhvatiše Sostena, starešinu zbornièkog, i biše ga pred sudnicom; i Galion nije ništa za to mario.
18. A Pavle osta još pozadugo, i oprostivši se s braæom otplovi u Siriju i s njime Priskila i Akila, i ostriže glavu u Kenhreji, jer se beše zavetovao.
19. I dodje u Efes; i njih ostavi onde, a on udje u zbornicu, i prepiraše se s Jevrejima.
20. A kad ga oni moliše da ostane kod njih više vremena, ne htede,
21. Nego se oprosti s njima govoreæi: Valja mi, makar kako bilo, ovaj praznik što ide provesti u Jerusalimu; nego, ako Bog htedbude, vratiæu se opet k vama. I odveze se iz Efesa; a Akila i Priskila ostaše u Efesu.
22. I došavši u Æesariju, izidje i pozdravi se s crkvom, i sidje u Antiohiju.
23. I provedavši nekoliko vremena izidje i prodje redom galatijsku zemlju i Frigiju utvrdjujuæi sve uèenike.
24. A dodje u Efes jedan Jevrejin, po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, èovek reèit i silan u knjigama.
25. Ovaj beše upuæen na put Gospodnji, i goreæi duhom, govoraše i uèaše pravo o Gospodu, a znaše samo krštenje Jovanovo.
26. I ovaj poèe slobodno propovedati po zbornicama. A kad ga èuše Akila i Priskila, primiše ga i još mu bolje pokazaše put Gospodnji.
27. A kad on htede da predje u Ahaju, poslaše braæa unapred i pisaše uèenicima da ga prime. I on došavši onamo pomože mnogo onima koji verovahu blagodaæu;
28. Jer zdravo nadvladjivaše Jevreje jednako pred narodom dokazujuæi iz pisma da je Isus Hristos.
←  Acts (18/28)  →