Acts (1/28)  →
1. Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poèe Isus tvoriti i uèiti
2. Do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,
3. Pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se èetrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.
4. I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da èekaju obeæanje Oèevo, koje èuste, reèe, od mene;
5. Jer je Jovan krstio vodom, a vi æete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.
6. A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreæi: Gospode! Hoæeš li sad naèiniti carstvo Izrailjevo?
7. A On im reèe: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;
8. Nego æete primiti silu kad sidje Duh Sveti na vas; i biæete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.
9. I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz oèiju njihovih.
10. I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva èoveka stadoše pred njima u belim haljinama,
11. Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako æe doæi kao što videste da ide na nebo.
12. Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.
13. I kad udjoše popeše se u sobu gde stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.
14. Ovi svi jednodušno behu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braæom Njegovom.
15. I u dane one ustavši Petar izmedju uèenika reèe (a beše naroda zajedno oko sto dvadeset imena):
16. Ljudi braæo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreèe Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa;
17. Jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe.
18. On dakle steèe njivu od plate nepravedne, i obesivši se puèe po sredi, i izasu se sva utroba njegova.
19. I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da æe se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znaèi njiva krvna.
20. Jer se piše u knjizi psaltiru: Da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živeo u njemu, i: Vladièanstvo njegovo da primi drugi.
21. Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako medju nas udje i izidje Gospod Isus,
22. Poèevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.
23. I postaviše dvojicu, Josifa koji se zvaše Varsava prezimenom Just, i Matija.
24. I pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode! Koji poznaješ srca svih, pokaži jednog od ove dvojice koga si izabrao,
25. Da primi deo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mesto svoje.
26. I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga medju jedanaest apostola.
      Acts (1/28)  →