←  2Samuel (6/24)  →
1. Posle skupi opet David sve ljude izabrane iz Izrailja, trideset hiljada.
2. Pa se podiže David i sav narod što beše s njim i otide iz Vale Judine da prenese otuda kovèeg Božji, kod kog se priziva ime, ime Gospoda nad vojskama, koji sedi na heruvimima.
3. I metnuše kovèeg Božji na nova kola, i povezoše ga iz kuæe Avinadavove, koja beše na brdu; a Uza i Ahijo sinovi Avinadavovi upravljahu novim kolima.
4. I odvezoše kovèeg Božji iz kuæe Avinadavove, koja beše na brdu, i Ahijo idjaše pred kovèegom.
5. A David i sav dom Izrailjev udarahu pred Gospodom u svakojake sprave od drveta kedrovog, u gusle, u psaltire, u bubnje, u svirale i u kimvale.
6. A kad dodjoše do gumna Nahonovog, Uza se maši za kovèeg Božji i prihvati ga, jer volovi potegoše na stranu.
7. I Gospod se razgnevi na Uzu, i udari ga Bog onde za tu nepažnju, te umre onde kod kovèega Božijeg.
8. I ožalosti se David što Gospod ubi Uzu. Zato se prozva ono mesto Fares-Uza do danas.
9. I uplaši se David od Gospoda u onaj dan, i reèe: Kako æe doæi k meni kovèeg Gospodnji?
10. I ne hte David odvesti kovèeg Gospodnji k sebi u grad Davidov; nego ga skloni David u kuæu Ovid-Edoma Getejina.
11. I osta kovèeg Gospodnji u kuæi Ovid-Edoma Getejina tri meseca, i blagoslovi Gospod Ovid-Edoma i sav dom njegov.
12. I javiše caru Davidu govoreæi: Gospod blagoslovi dom Ovid-Edomov i sve što ima radi kovèega Božijeg. Tada otide David, i prenese kovèeg Božji iz kuæe Ovid-Edomove u grad Davidov s veseljem.
13. I kad oni koji nošahu kovèeg Gospodnji postupiše šest koraka, prinese na žrtvu vola i debela ovna.
14. I David igraše iz sve snage pred Gospodom, i beše ogrnut opleækom lanenim.
15. Tako David i sav dom Izrailjev nošahu kovèeg Gospodnji podvikujuæi i trubeæi u trube.
16. A kad kovèeg Gospodnji ulažaše u grad Davidov, Mihala kæi Saulova gledajuæi s prozora vide cara Davida gde skaèe i igra pred Gospodom, i podrugnu mu se u srcu svom.
17. A kad donesoše kovèeg Gospodnji, namestiše ga na njegovo mesto u šatoru koji mu razape David. I prinese David žrtve zahvalne pred Gospodom.
18. Potom prinesavši David žrtve paljenice i žrtve zahvalne blagoslovi narod u ime Gospoda nad vojskama.
19. I razdade medju sav narod, medju sve mnoštvo Izrailjevo, i ljudima i ženama, svakom po jedan hleb i komad mesa i žban vina. Potom otide narod, svak svojoj kuæi.
20. I David se vrati da blagoslovi svoj dom; a Mihala kæi Saulova izidje na susret Davidu, i reèe: Kako je slavan bio danas car Izrailjev, kad se danas otkrivao pred sluškinjama sluga svojih, kao što se otkrivaju nikakvi ljudi!
21. A David reèe Mihali: Pred Gospodom, koji me je izabrao preko oca tvog i preko svega doma njegovog, te mi zapovedio da budem vodj narodu Gospodnjem, Izrailju, igrao sam, i igraæu pred Gospodom.
22. I još æu se veæma poniziti, i još æu manji sebi biti; i opet æu biti slavan pred sluškinjama, za koje govoriš.
23. I Mihala kæi Saulova ne ima poroda do smrti svoje.
←  2Samuel (6/24)  →