←  2Samuel (3/24)  →
1. I dugo beše rat izmedju doma Saulovog i doma Davidovog; Ali David sve veæma jaèaše, a dom Saulov postajaše sve slabiji.
2. I Davidu se rodiše sinovi u Hevronu: Prvenac mu beše Amnon od Ahinoame Jezraeljanke;
3. Drugi beše Hileav od Avigeje žene Navala Karmilca; treæi Avesalom sin Mahe kæeri Talmaja cara gesurskog;
4. Èetvrti Adonija sin Agitin; i peti Sefatija sin Avitalin;
5. I šesti Itram od Egle žene Davidove. Ti se rodiše Davidu u Hevronu.
6. I dok beše rat izmedju doma Saulovog i doma Davidovog, Avenir branjaše dom Saulov.
7. A Saul imaše inoèu po imenu Resfu, kæer Ajinu; i Isvostej reèe Aveniru: Zašto si spavao kod inoèe oca mog?
8. I Avenir se razgnevi na reèi Isvostejeve i reèe: Jesam li ja pasja glava, koji sada èinim na Judi milost domu Saula oca tvog i braæi njegovoj i prijateljima njegovim, i nisam te pustio u ruke Davidove, te danas tražiš na meni zlo radi te žene?
9. Tako neka uèini Bog Aveniru, i tako neka doda, ako ne uèinim Davidu kako mu se Gospod zakleo,
10. Da se prenese ovo carstvo od doma Saulovog, i da se utvrdi presto Davidov nad Izrailjem i nad Judom, od Dana do Virsaveje.
11. I on ne može više ništa odgovoriti Aveniru, jer ga se bojaše.
12. I Avenir posla poslanike k Davidu od sebe i poruèi: Èija je zemlja? I poruèi mu: Uèini veru sa mnom, i evo ruka æe moja biti s tobom, da obratim k tebi svega Izrailja.
13. A on odgovori: Dobro; ja æu uèiniti veru s tobom; ali jedno ištem od tebe, i to: da ne vidiš lice moje ako mi prvo ne dovedeš Mihalu, kæer Saulovu, kad dodješ da vidiš lice moje.
14. I posla David poslanike k Isvosteju, sinu Saulovom, i poruèi mu: Daj mi ženu moju Mihalu, koju isprosih za sto okrajaka filistejskih.
15. I Isvostej posla te je uze od muža, od Faltila, sina Laisovog.
16. A muž njen podje s njom, i jednako plakaše za njom do Vaurima. Tada mu reèe Avenir: Idi, vrati se natrag. I on se vrati.
17. Potom Avenir govori starešinama izrailjskim, i reèe im: Pre tražiste Davida da bude car nad vama.
18. Eto sada uèinite; jer je Gospod rekao za Davida govoreæi: Preko Davida sluge svog izbaviæu narod svoj Izrailja iz ruku filistejskih i iz ruku svih neprijatelja njihovih.
19. Tako govori Avenir i sinovima Venijaminovim. Potom otide Avenir i u Hevron da kaže Davidu sve što za dobro nadje Izrailj i sav dom Venijaminov.
20. I kad dodje Avenir k Davidu u Hevron i s njim dvadeset ljudi, uèini David gozbu Aveniru i ljudima koji behu s njim.
21. I reèe Avenir Davidu: Da ustanem i idem da skupim k caru gospodaru svom sav narod Izrailjev da uèine veru s tobom, pa da caruješ kako ti duša želi. I David otpusti Avenira da ide s mirom.
22. A gle, sluge Davidove vraæahu se s Joavom iz boja, i terahu sa sobom velik plen; a Avenir veæ ne beše kod Davida u Hevronu, jer ga otpusti, te otide s mirom.
23. Joav dakle i sva vojska što beše s njim, dodjoše onamo; i javiše Joavu govoreæi: Avenir sin Nirov dolazio je k caru, i on ga otpusti te otide s mirom.
24. I Joav otide k caru i reèe: Šta uèini? Gle, Avenir je dolazio k tebi; zašto ga pusti te otide?
25. Poznaješ li Avenira sina Nirovog? Dolazio je da te prevari, da vidi kuda hodiš i da dozna sve što radiš.
26. Potom otišavši Joav od Davida posla ljude za Avenirom da ga vrate od studenca Sire, a David ne znaše za to.
27. I kad se vrati Avenir u Hevron, odvede ga Joav na stranu pod vrata kao da govori s njim nasamo; onde ga udari pod peto rebro, te umre za krv Asaila brata njegovog.
28. A kad David posle to èu, reèe: Ja nisam kriv ni carstvo moje pred Gospodom doveka za krv Avenira sina Nirovog.
29. Neka padne na glavu Joavovu i na sav dom oca njegovog; i neka dom Joavov ne bude nikad bez èoveka bolnog od teèenja ili gubavog ili koji ide o štapu ili koji padne od maèa ili koji nema hleba.
30. Tako Joav i Avisaj brat njegov ubiše Avenira što on pogubi Asaila brata njihovog kod Gavaona u boju.
31. I reèe David Joavu i svemu narodu koji beše s njim: Razderite haljine svoje i pripašite kostret, i plaèite za Avenirom. I car David idjaše za nosilima.
32. A kad pogreboše Avenira u Hevronu, car podiže glas svoj i plaka na grobu Avenirovom; plaka i sav narod.
33. I narièuæi za Avenirom reèe: Umre li Avenir kako umire bezumnik?
34. Ruke tvoje ne biše vezane, niti noge tvoje u okov okovane; pao si kao što se pada od nevaljalih ljudi. Tada još veæma plaka za njim sav narod.
35. I dodje sav narod nudeæi Davida da jede šta, dok još beše dan; ali se David zakle i reèe: Bog neka mi uèini tako, i tako neka doda, ako okusim hleba ili šta drugo dok ne zadje sunce.
36. I sav narod èu to, i bi im po volji; šta god èinjaše car, beše po volji svemu narodu.
37. I pozna sav narod i sav Izrailj u onaj dan da nije bilo od cara što pogibe Avenir sin Nirov.
38. I car reèe slugama svojim: Ne znate li da je vojvoda i to veliki poginuo danas u Izrailju?
39. Ali ja sam sada još slab, ako i jesam pomazani car; a ovi ljudi, sinovi Serujini, vrlo su mi silni. Neka Gospod plati onome koji èini zlo prema zloæi njegovoj.
←  2Samuel (3/24)  →