←  2Samuel (17/24)  →
1. Još reèe Ahitofel Avesalomu: Da odaberem dvanaest hiljada ljudi pa da idem i teram Davida noæas.
2. Pa æu ga stignuti dok je umoran i iznemoglih ruku; i uplašiæu ga, te æe pobeæi sav narod što je s njim, pa æu ubiti cara samog.
3. I obratiæu sav narod k tebi; jer za onim koga tražiš stoji da se svi vrate k tebi; tada æe se sav narod umiriti.
4. I to se uèini dobro Avesalomu i svim starešinama Izrailjevim.
5. Ali reèe Avesalom: Dozovite i Husaja Arhijanina da èujemo šta æe i on reæi.
6. A kad dodje Husaj k Avesalomu, reèe mu Avesalom govoreæi: Tako i tako reèe Ahitofel; hoæemo li èiniti kako on reèe ili neæemo? Kaži ti.
7. A Husaj reèe Avesalomu: Nije dobar savet što je sada savetovao Ahitofel.
8. Još reèe Husaj: Ti znaš oca svog i ljude njegove da su hrabri i da su ljuta srca kao medvedica kad joj otmu medvediæe u polju; svrh toga, tvoj je otac ratnik, neæe noæiti s narodom.
9. Gle, on se je sada sakrio u kakvu jamu ili na drugo kako mesto. Pa ako u prvi mah koji od ovih poginu, ko god èuje svaki æe reæi: Pobijen je narod koji prista za Avesalomom.
10. A tada æe najhrabriji, u kojih je srce kao srce lavovo, klonuti, jer sav Izrailj zna da je tvoj otac junak i da su hrabri koji su s njim.
11. Zato ja savetujem da skupiš k sebi sve Izrailjce od Dana do Virsaveje da ih bude kao peska na moru, pa ti glavom idi u boj.
12. Tada æemo poæi na nj, gde bi se god nalazio, i napašæemo na nj kao što rosa pada na zemlju, da mu ne ostane nijedan od svih ljudi što su s njim.
13. Ako li uteèe u grad, sav narod izrailjski neka donese uža pod onaj grad, pa æemo ga svuæi u potok, da se ni kamen ne nadje onde.
14. Tada reèe Avesalom i svi Izrailjci: Bolji je savet Husaja Arhijanina nego savet Ahitofelov. Jer Gospod beše naredio da se razbije savet Ahitofelov, koji beše bolji, da bi Gospod navukao zlo na Avesaloma.
15. Potom reèe Husaj sveštenicima Sadoku i Avijataru: Tako i tako savetova Ahitofel Avesaloma i starešine Izrailjeve, a ja savetovah tako i tako.
16. Nego brže pošaljite, te javite Davidu i recite: Nemoj noæas noæiti u polju u pustinji, nego predji preko, da ne bude proždrt car i sav narod što je s njim.
17. A Jonatan i Ahimas stajahu kod studenca Rogila, i dodje jedna sluškinja i kaza im, da bi otišli te javili caru Davidu; jer se ne smehu pokazati ni uæi u grad.
18. Ali ih vide jedan momak, te kaza Avesalomu; a oni obojica brže otidoše, i dodjoše u Vaurim u kuæu jednog èoveka koji imaše na dvoru studenac, te se spustiše u nj.
19. I žena uze i razastre ponjavu povrh studenca, i povrh nje razasu prekrupu. I tako se ne dozna.
20. Jer dodjoše sluge Avesalomove k onoj ženi u kuæu, i rekoše joj: Gde je Ahimas i Jonatan? A žena im reèe: Otidoše preko potoka. Tako traživši i ne našavši vratiše se u Jerusalim.
21. A kad otidoše, oni izadjoše iz studenca, i otidoše te javiše caru Davidu, i rekoše mu: Ustanite i predjite brže preko vode; jer je tako i tako savetovao Ahitofel na vas.
22. Tada usta David i sav narod što beše s njim, i predjoše preko Jordana pre zore, ne osta nijedan da ne predje preko Jordana.
23. Ahitofel pak videæi gde se ne uèini kako on savetova, osedla svog magarca, pa se podiže i otide kuæi svojoj, u svoj grad, i naredivši za svoju kuæu obesi se te umre, i bi pogreben u grobu oca svog.
24. A David dodje u Mahanajim; Avesalom pak predje preko Jordana i sav Izrailj što beše s njim
25. I postavi Avesalom Amasu nad vojskom, na mesto Joavovo; a Amasa beše sin nekog èoveka po imenu Itre Izrailjca, koji obleža Avigeju kæer Nasovu, sestru Seruje matere Joavove.
26. I stade u logor Izrailj s Avesalomom u zemlji Galadovoj.
27. A kad dodje David u Mahanajim, Sovije sin Nasov iz Rave sinova Amonovih i Mahir sin Amilov iz Lodevara i Varzelaj od Galada iz Rogelima.
28. Donesoše postelje i èaša i sudova zemljanih i pšenice i jeèma i brašna i prekrupe i boba i leæa i prženih zrna,
29. I meda i masla i ovaca i sira kravljeg; donesoše Davidu i narodu što beše s njim da jedu. Jer govorahu: Narod je gladan i umoran i žedan u toj pustinji.
←  2Samuel (17/24)  →