←  2Samuel (15/24)  →
1. A posle toga nabavi sebi Avesalom kola i konja i pedeset ljudi, koji trèahu pred njim.
2. I ustajaše rano Avesalom, i stajaše kraj puta kod vrata; i ko god imaše parnicu i idjaše caru na sud, Avesalom ga dozivaše k sebi i govoraše: Iz kog si grada? A kad bi onaj odgovorio: Sluga je tvoj iz tog i tog plemena Izrailjevog,
3. Tada bi mu rekao Avesalom: Vidiš, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema ko saslušati kod cara.
4. Još govoraše Avesalom: Kad bih ja bio postavljen da sudim u zemlji! Da svaki k meni dolazi koji ima posla na sudu, ja bih mu dao pravicu.
5. I kad bi mu ko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio ruku svoju, te bi ga uhvatio i poljubio.
6. Tako èinjaše Avesalom sa svakim Izrailjcem, koji dolažaše na sud k caru; i Avesalom primamljivaše srca ljudi Izrailjaca.
7. A kad prodje èetrdeset godina, reèe Avesalom caru: Da otidem u Hevron da izvršim zavet koji sam zavetovao Gospodu.
8. Jer kad sedjah u Gesuru u Siriji, uèini zavet sluga tvoj rekavši: Ako me Gospod odvede natrag u Jerusalim, poslužiæu Gospodu.
9. A car mu reèe: Idi s mirom. I on se podiže i otide u Hevron.
10. I razasla Avesalom po svim plemenima Izrailjevim uhode poruèivši: Kad èujete trube da zatrube, recite: Zacari se Avesalom u Hevronu.
11. A s Avesalomom otide dvesta ljudi iz Jerusalima pozvanih; ali otidoše u prostoti svojoj ne znajuæi ništa.
12. A Avesalom posla i po Ahitofela Gilonjanina, savetnika Davidovog, da dodje iz grada svog Gilona, kad prinošaše žrtve. I buna posta jaka, i narod se sve više stecaše k Avesalomu.
13. Tada dodje glasnik k Davidu i reèe: Srce Izrailju prista za Avesalomom.
14. A David reèe svim slugama svojim koje behu s njim u Jerusalimu: Ustajte, da bežimo; inaèe neæemo uteæi od Avesaloma; brže pohitajte, da ne pohita on i ne stigne nas i obori na nas zlo, i grada ne okrene pod maè.
15. A sluge careve rekoše caru: Šta je god volja caru gospodaru našem, evo sluga tvojih.
16. I otide car pešice i sav dom njegov; samo deset žena inoèa ostavi car da mu èuvaju kuæu.
17. I kada otide car i sav narod pešice, ustaviše se na jednom mestu podaleko.
18. A sve sluge njegove idjahu uza nj, i svi Hereteji i svi Feleteji; i svi Geteji, šest stotina ljudi, koji behu došli peške iz Gata, idjahu pred carem.
19. I reèe car Itaju Getejinu: Što i ti ideš s nama? Vrati se i ostani kod cara; jer si stranac i opet æeš otiæi u svoje mesto.
20. Juèe si došao, pa zar danas da te kreæem da se potucaš s nama? Ja æu iæi kuda mogu, a ti se vrati i odvedi natrag braæu svoju. Neka milost i vera bude s tobom.
21. A Itaj odgovori caru i reèe: Tako živ da je Gospod i tako da je živ car gospodar moj, gde bude car gospodar moj, bilo na smrt ili na život, onde æe biti i sluga tvoj.
22. Tada reèe David Itaju: A ti hodi. I tako podje Itaj Getejin sa svim ljudima svojim i svom decom što behu s njim.
23. I sva zemlja plakaše glasno i sav narod prelažaše. I tako car predje preko potoka Kedrona, i sav narod predje iduæi k pustinji.
24. A gle, i Sadok beše onde i svi Leviti s njim noseæi kovèeg zaveta Božijeg; i spustiše kovèeg Božji, a podje i Avijatar, dokle sav narod izidje iz grada.
25. I reèe car Sadoku: Nosi kovèeg Božji natrag u grad; ako nadjem milost pred Gospodom, On æe me dovesti natrag, i daæe mi da opet vidim Njega i dom Njegov.
26. Ako li ovako kaže: Nisi mi mio; evo me, neka uèini sa mnom šta mu bude volja.
27. Još reèe car Sadoku svešteniku: Nisi li ti videlac? Vrati se u grad s mirom, i Ahimas sin tvoj i Jonatan sin Avijatarov, dva sina vaša s vama.
28. Vidite, ja æu se zabaviti u polju u pustinji dokle ne dodje od vas glasnik da mi javi.
29. I tako Sadok i Avijatar odnesoše kovèeg Božji natrag u Jerusalim, i ostaše onde.
30. A David idjaše uz goru maslinsku, i iduæi plakaše, i pokrivene glave i bos idjaše; tako i sav narod, koji beše s njim, svaki pokrivene glave idjaše, i iduæi plakaše.
31. Tada javiše Davidu i rekoše mu. Ahitofel je medju onima koji se pobuniše s Avesalomom. A David reèe: Razbij nameru Ahitofelovu, Gospode!
32. I kad David dodje navrh gore, gde se htede pokloniti Bogu, gle, srete ga Husaj Arhijanin razdrte haljine i glave posute prahom.
33. I reèe mu David: Ako podješ sa mnom biæeš mi na tegotu.
34. Ali da se vratiš u grad i kažeš Avesalomu: Biæu tvoj sluga care! Bio sam dugo sluga tvom ocu, a sada æu tako biti tebi sluga; razbiæeš mi nameru Ahitofelovu.
35. I sveštenici Sadok i Avijatar neæe li biti s tobom? Šta god èuješ iz kuæe careve, dokaži Sadoku i Avijataru sveštenicima.
36. Eto, onde su s njima dva sina njihova, Ahimas Sadokov i Jonatan Avijatarov, po njima mi javljajte šta god doèujete.
37. I otide u grad Husaj prijatelj Davidov, i Avesalom dodje u Jerusalim.
←  2Samuel (15/24)  →