←  2Samuel (14/24)  →
1. A Joav sin Serujin opazi da se srce carevo obratilo k Avesalomu.
2. I posla Joav u Tekuju te dozva otuda ženu lukavu, pa joj reèe: Uèini se kao da si u žalosti, i obuci žalosne haljine, i nemoj se namazati uljem, nego budi kao žena koja odavna žali za mrtvim.
3. I otidi k caru, i govori mu tako i tako. I nauèi je Joav šta æe govoriti.
4. I kad otide žena Tekujanka k caru da govori, pade nièice na zemlju i pokloni se, i reèe: Pomagaj care!
5. A car joj reèe: Šta ti je? A ona reèe: Udovica sam, umro mi je muž.
6. A imaše sluškinja tvoja dva sina, pa se svadiše u polju, a ne beše nikoga da ih razvadi, te jedan udari drugog i ubi ga.
7. I gle, sav dom usta na sluškinju tvoju govoreæi: Daj tog što je ubio brata svog da ga pogubimo za dušu brata njegovog, kog je ubio, i da istrebimo naslednika; i tako hoæe da ugase iskru koja mi je ostala, da ne ostave ime mužu mom ni ostatak na zemlji.
8. A car reèe ženi: Idi kuæi svojoj, a ja æu narediti za te.
9. A žena Tekujanka reèe caru: Care gospodaru! Neka na me i na dom oca mog padne krivica, a car i njegov presto neka je prav.
10. A car reèe: Ko uzgovori na te, dovedi ga k meni, i neæe te se više dotaæi.
11. A ona reèe: Neka se opomene car Gospoda Boga svog, da se ne umnože osvetnici koji ubijaju, i da ne ubiju sina mog. A on reèe: Tako živ bio Gospod, nijedna dlaka s tvog sina neæe pasti na zemlju.
12. A žena reèe: Da kaže sluškinja tvoja nešto caru gospodaru. A on reèe: Govori.
13. A žena reèe: A zašto si namislio takvu stvar narodu Božijem? Jer car kao da je kriv govoreæi tako, jer neæe car da dozove natrag onog kog je odagnao.
14. Jer æemo doista pomreti, i jesmo kao voda koja se prospe na zemlju i više se ne može skupiti; jer mu Bog nije uzeo život, nego je naumio da odagnani ne ostane odagnan od njega.
15. I tako dodjoh da kažem ovo caru gospodaru svom, jer me narod uplaši; zato reèe sluškinja tvoja: Da govorim caru, može biti da æe uèiniti car šta sluškinja njegova kaže.
16. Jer æe car uslišiti i izbaviti sluškinju svoju iz ruke onog koji hoæe da istrebi mene i sina mog iz nasledstva Božijeg.
17. I sluškinja tvoja reèe: Reè cara gospodara mog biæe mi uteha, jer je car gospodar moj kao andjeo Božji, te sluša i dobro i zlo, i Gospod æe Bog tvoj biti s tobom.
18. A car odgovori i reèe ženi: Nemoj tajiti od mene šta æu te pitati. A žena reèe: Neka govori car gospodar moj.
19. Tada car reèe: Da nije Joavov posao u svemu tome što èiniš? A žena odgovori i reèe: Tako da je živa duša tvoja, care gospodaru, ne može se ni nadesno ni nalevo od svega što kaza car gospodar moj; jer sluga tvoj Joav zapovedio mi je i nauèio sluškinju tvoju sve ovo da govorim.
20. Sluga je tvoj Joav uèinio, te sam ovako izvila besedu svoju; ali je gospodar moj mudar kao andjeo Božji, te zna sve što biva na zemlji.
21. Tada reèe car Joavu: Evo, ti si uèinio to, idi, dovedi natrag dete Avesaloma.
22. Tada pade Joav licem na zemlju, i pokloni se i blagoslovi cara, i reèe Joav: Danas vidi sluga tvoj da sam našao milost pred tobom, care gospodaru, kad je car uèinio šta mu sluga njegov reèe.
23. Potom se podiže Joav i otide u Gesur, i dovede natrag u Jerusalim Avesaloma.
24. I car reèe: Neka ide svojoj kuæi, a lice moje da ne vidi. I otide Avesalom svojoj kuæi, i ne vide lice carevo.
25. A ne beše èoveka tako lepa kao Avesalom u svem Izrailju, da ga tako hvale; od pete do temena ne beše na njemu mane.
26. I kad bi strigao glavu (a imaše obièaj svake godine striæi je, jer mu beše teško), merio bi kosu s glave svoje, i bivaše je dvesta sikala carskom merom.
27. I rodiše se Avesalomu tri sina i jedna kæi, kojoj beše ime Tamara, i ona beše lepa.
28. I Avesalom osta cele dve godine u Jerusalimu, a lice carevo ne vide.
29. Tada posla Avesalom po Joava da ga pošalje k caru; ali on ne hte doæi k njemu; i posla opet drugi put, ali on ne hte doæi.
30. Tada reèe slugama svojim: Vidite li njivu Joavovu pored moje? Na njoj je jeèam; idite i upalite je. I upališe sluge Avesalomove onu njivu.
31. Tada se podiže Joav, i dodje k Avesalomu u kuæu, i reèe mu: Zašto sluge tvoje upališe moju njivu?
32. Avesalom reèe Joavu: Eto slao sam k tebi govoreæi: Hodi ovamo da te pošaljem k caru da mu kažeš: Zašto sam došao iz Gesura? Bolje bi bilo da sam još onde. Zato da vidim lice carevo; ako li ima kakva krivica na meni, neka me pogubi.
33. I otide Joav k caru, i kaza mu. I dozva Avesaloma; a on došavši k caru pokloni se licem do zemlje pred carem, i car celiva Avesaloma.
←  2Samuel (14/24)  →