←  2Samuel (13/24)  →
1. A potom se dogodi: Avesalom sin Davidov imaše lepu sestru po imenu Tamaru, i zamilova je Amnon, sin Davidov.
2. I tužaše Amnon tako da se razbole radi Tamare sestre svoje; jer beše devojka, te se Amnonu èinjaše teško da joj uèini šta.
3. A imaše Amnon prijatelja, kome ime beše Jonadav sin Same brata Davidovog; i Jonadav beše vrlo domišljat.
4. I reèe mu: Što se tako sušiš, carev sine, od dana na dan? Ne bi li mi kazao? A Amnon mu reèe: Ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svog.
5. Tada mu reèe Jonadav: Lezi u postelju svoju, i uèini se bolestan; pa kad dodje otac tvoj da te vidi, ti mu reci: Neka dodje Tamara sestra moja da me nahrani, i da zgotovi pred mojim oèima jelo da gledam, i iz njene ruke da jedem.
6. I Amnon leže i uèini se bolestan; i kad dodje car da ga vidi, reèe Amnon caru: Neka dodje Tamara sestra moja i zgotovi preda mnom dva jelca da jedem iz njene ruke.
7. Tada David posla k Tamari kuæi, i poruèi joj: Idi u kuæu brata svog Amnona i zgotovi mu jelo.
8. I Tamara otide u kuæu brata svog Amnona, i on ležaše; i uze brašna i zamesi i zgotovi jelo pred njim i skuva.
9. Potom uze tavicu i izruèi preda nj; ali Amnon ne hte jesti, nego reèe: Kažite neka izidju svi koji su kod mene. I izidjoše svi.
10. Tada reèe Amnon Tamari: Donesi to jelo u klet da jedem iz tvoje ruke. I Tamara uze jelo što beše zgotovila, i donese Amnonu bratu svom u klet.
11. A kad mu pruži da jede, on je uhvati i reèe joj: Hodi, lezi sa mnom, sestro moja!
12. A ona mu reèe: Ne, brate, nemoj me osramotiti, jer se tako ne radi u Izrailju, ne èini to bezumlje.
13. Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. Nego govori caru; on me neæe tebi odreæi.
14. Ali je on ne hte poslušati, nego savladavši je osramoti je i obleža je.
15. A posle omrze na nju Amnon veoma, te mržnja kojom mržaše na nju beše veæa od ljubavi kojom je pre ljubljaše. I reèe joj Amnon: Ustani, odlazi.
16. A ona mu reèe: To æe biti veæe zlo od onog koje si mi uèinio što me teraš. Ali je on ne hte poslušati.
17. Nego viknu momka koji ga služaše, i reèe mu: Vodi ovu od mene napolje, i zakljuèaj vrata za njom.
18. A ona imaše na sebi šarenu haljinu, jer takve haljine nošahu carske kæeri dok su devojke. I sluga njegov izvede je napolje, i zakljuèa za njom vrata.
19. Tada Tamara posu se pepelom po glavi i razdre šarenu haljinu koju imaše na sebi, i metnu ruku svoju na glavu, i otide vièuæi.
20. A brat njen Avesalom, reèe joj: Da nije Amnon brat tvoj bio s tobom? Ali, sestro moja, æuti, brat ti je, ne misli o tom. I tako osta Tamara osamljena u kuæi brata svog Avesaloma.
21. I car David èuvši sve ovo razgnevi se vrlo.
22. Avesalom pak ne govoraše s Amnonom ni ružno ni lepo; jer Avesalom mržaše na Amnona što mu osramoti sestru Tamaru.
23. A posle dve godine kad se strižahu ovce Avesalomove u Val-Asoru, koji je kod Jefrema, on pozva sve sinove careve.
24. I dodje Avesalom k caru i reèe mu: Evo, sad se strižu ovce sluzi tvom; neka podje car i sluge njegove sa slugom svojim.
25. Ali car reèe Avesalomu: Nemoj, sine, nemoj da idemo svi, da ti ne budemo na tegotu. I premda navaljivaše, opet ne hte iæi, nego ga blagoslovi.
26. A Avesalom reèe: Kad ti neæeš, a ono neka ide s nama Amnon brat moj. A car mu reèe: Što da ide s tobom?
27. Ali navali Avesalom na nj, te pusti s njim Amnona i sve sinove carske.
28. Tada Avesalom zapovedi momcima svojim govoreæi: Pazite, kad se srce Amnonu razveseli od vina, i ja vam kažem: Ubijte Amnona; tada ga ubijte; ne bojte se, jer vam ja zapovedam, budite slobodni i hrabri.
29. I uèiniše s Amnonom sluge Avesalomove kako im zapovedi Avesalom. Tada ustaše svi sinovi carevi i pojahaše svak svoju mazgu i pobegoše.
30. A dokle još behu na putu, dodje glas Davidu da je Avesalom pobio sve sinove careve, da nije ostao od njih ni jedan.
31. Tada ustavši car razdre haljine svoje, i leže na zemlju, i sve sluge njegove koje stajahu oko njega razdreše haljine svoje.
32. A Jonadav sin Same brata Davidovog progovori i reèe: Neka ne govori gospodar moj da su pobili svu decu, careve sinove; poginuo je samo Amnon, jer Avesalom beše tako naumio od onog dana kad Amnon osramoti Tamaru sestru njegovu.
33. Neka dakle car gospodar moj ne misli o tom u srcu svom govoreæi: Svi sinovi carevi pogiboše; jer je samo Amnon poginuo.
34. A Avesalom pobeže. A momak na straži podiže oèi svoje i ugleda, a to mnogi narod ide k njemu pokraj gore.
35. I Jonadav reèe caru: Evo idu sinovi carevi; kao što je kazao sluga tvoj, tako je bilo.
36. I kad izreèe, a to sinovi carevi dodjoše, i podigavši glas svoj plakaše; a i car i sve sluge njegove plakaše vrlo.
37. Avesalom pak pobeže i otide k Talmaju sinu Amijudovom caru gesurskom. A David plakaše za sinom svojim svaki dan.
38. A kad Avesalom uteèe i dodje u Gesur, osta onde tri godine.
39. Potom zažele car David otiæi k Avesalomu, jer se uteši za Amnonom što pogibe.
←  2Samuel (13/24)  →