←  2Samuel (12/24)  →
1. I posla Gospod Natana k Davidu; i on došav k njemu reèe mu: U jednom gradu behu dva èoveka, jedan bogat a drugi siromah.
2. Bogati imaše ovaca i goveda vrlo mnogo;
3. A siromah nemaše ništa do jednu malu ovèicu, koju beše kupio, i hranjaše je, te odraste uza nj i uz decu njegovu, i jedjaše od njegovog zalogaja, i iz njegove èaše pijaše, i na krilu mu spavaše, i beše mu kao kæi.
4. A dodje putnik k bogatom èoveku, a njemu bi žao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dodje k njemu; nego uze ovcu onog siromaha, i zgotovi je èoveku, koji dodje k njemu.
5. Tada se David vrlo razgnevi na onog èoveka, i reèe Natanu: Tako živ bio Gospod, zaslužio je smrt onaj koji je to uèinio.
6. I ovcu neka plati uèetvoro, što je to uèinio i nije mu žao bilo.
7. Tada reèe Natan Davidu: Ti si taj. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i ja sam te izbavio iz ruku Saulovih.
8. I dao sam ti dom gospodara tvog, i žene gospodara tvog na krilo tvoje, dao sam ti dom Izrailjev i Judin; i ako je malo dodao bih ti to i to.
9. Zašto si prezreo reè Gospodnju èineæi šta Njemu nije po volji? Uriju Hetejina ubio si maèem i uzeo si ženu njegovu sebi za ženu, a njega si ubio maèem sinova Amonovih.
10. Zato neæe se odmaæi maè od doma tvog doveka, što si me prezreo i uzeo ženu Urije Hetejina da ti bude žena.
11. Ovako veli Gospod: Evo, ja æu podignuti na te zlo iz doma tvog, i uzeæu žene tvoje na tvoje oèi, i daæu ih bližnjemu tvom, te æe spavati sa ženama tvojim na vidiku svakome.
12. Jer ti si uèinio tajno, ali æu ja ovo uèiniti pred svim Izrailjem i svakom na vidiku.
13. Tada reèe David Natanu: Sagreših Gospodu. A Natan reèe Davidu: i Gospod je proneo greh tvoj; neæeš umreti.
14. Ali što si tim delom dao priliku neprijateljima Gospodnjim da hule, zato æe ti umreti sin koji ti se rodio.
15. Potom Natan otide svojoj kuæi. A Gospod udari dete koje rodi žena Urijina Davidu, te se razbole na smrt.
16. I David se moljaše Bogu za dete, i pošæaše se David, i došavši ležaše preko noæi na zemlji.
17. I starešine doma njegovog ustaše oko njega da ga podignu sa zemlje, ali on ne hte, niti jede šta s njima.
18. A kad bi sedmi dan, umre dete; i ne smehu sluge Davidove javiti mu da je dete umrlo, jer govorahu: Evo, dok dete beše živo, govorasmo mu, pa nas ne hte poslušati; a kako æemo mu kazati: Umrlo je dete? Hoæe ga ucveliti.
19. A David videæi gde sluge njegove šapæu medju sobom, doseti se da je umrlo dete; i reèe David slugama svojim: Je li umrlo dete? A oni rekoše: Umrlo je.
20. Tada David usta sa zemlje, i umi se, i namaza se i preobuèe se; i otide u dom Gospodnji, i pokloni se. Potom opet dodje kuæi svojoj, i zaiska da mu donesu da jede; i jede.
21. A sluge njegove rekoše mu: Šta to radiš? Dok beše dete živo, postio si i plakao; a kad umre dete, ustao si i jedeš.
22. A on reèe: Dok dete beše živo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, može se smilovati Gospod na me da dete ostane živo.
23. A sad umrlo je; što bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja æu otiæi k njemu, ali on neæe se vratiti k meni.
24. Potom David uteši Vitsaveju ženu svoju, i otide k njoj, i leže s njom. I ona rodi sina, kome nade ime Solomun. I mio beše Gospodu.
25. I posla Natana proroka, te mu nade ime Jedidija, radi Gospoda.
26. A Joav bijuæi Ravu sinova Amonovih, uze carski grad.
27. I posla poslanike k Davidu, i reèe: Bih Ravu, i uzeh grad na vodi.
28. Nego sada skupi ostali narod, i stani u logor prema gradu, i uzmi ga, da ga ne bih ja uzeo i moje se ime spominjalo na njemu.
29. I David skupivši sav narod otide na Ravu, i udari na nju, i uze je.
30. I uze caru njihovom s glave krunu, u kojoj beše talanat zlata, s dragim kamenjem, i metnuše je na glavu Davidu, i odnese iz grada plen vrlo velik.
31. A narod koji beše u njemu izvede i metnu ih pod pile i pod brane gvozdene i pod sekire gvozdene, i sagna ih u peæi gde se opeke peku. I tako uèini svim gradovima sinova Amonovih. Potom se vrati David sa svim narodom u Jerusalim.
←  2Samuel (12/24)  →