←  2Peter (2/3)  →

---

1.

A beše i lažnih proroka u narodu, kao što æe i medju vama biti lažnih uèitelja, koji æe uneti jeresi pogibli, i odricaæe se Gospodara koji ih iskupi i dovodiæe sebi naglu pogibao.

2.

I mnogi æe poæi za njihovim neèistotama kojima æe se huliti na put istine.

3.

I u lakomstvu loviæe vas izmišljenim reèima. Njihov sud odavno ne docni, i pogibao njihova ne drema.

4.

Jer kad Bog ne poštede andjela koji sagrešiše, nego ih metnu u okove mraka paklenog, i predade da se èuvaju za sud;

5.

I prvi svet ne poštede, nego saèuvavši samosmoga Noja, propovednika pravde, navede potop na svet bezbožnièki;

6.

I gradove Sodom i Gomor sažeže i razvali i osudi, i postavi ugled bezbožnicima koji bi postali;

7.

I izbavi pravednog Lota, koga osramotiše bezakonici neèistotom življenja;

8.

Jer kad življaše pravednik medju njima, gledajuæi i slušajuæi bezakona dela, muèaše od dana do dana pravednu dušu;

9.

Zna Gospod pobožne izbavljati od napasti, a nepravednike muèeæi èuvati za dan sudni;

10.

A osobito one koji idu za telesnim željama neèistote, i ne mare za poglavarstvo, i koji su bezobrazni i samovoljni, i ne drhæu huleæi na slavu.

11.

Kad andjeli, koji veæu snagu i silu imaju, ne izgovaraju na njih pred Gospodom hulni sud;

12.

A oni, kao nerazumna životinja, koja je od prirode na to stvorena da se hvata i kolje, hule na ono što ne razumeju, i u pogibli svojoj propašæe

13.

Primajuæi platu nepravde. Oni misle da je slast èastiti se svaki dan; oni su sramota i greh, koji se hrane svojim prevarama, jeduæi s vama;

14.

Imajuæi oèi pune preljuboèinstva i neprestanog greha; prelašæujuæi neutvrdjene duše; imaju srce nauèeno lakomstvu, deca kletve;

15.

Ostavivši pravi put, zadjoše, i idu putem Valaama Vosorovog, kome omile plata nepravedna;

16.

Ali bi pokaran za svoje bezakonje: skot nemi progovorivši glasom èoveèijim zabrani bezumlje prorokovo.

17.

Ovo su bezvodni izvori, i oblaci i magle koje progone vetrovi, za koje se èuva mrak tamni vavek.

18.

Jer govoreæi ponosite i lažljive reèi prelašæuju na neèistote telesnih želja one koji odskora beže od onih što žive u prevari.

19.

I obeæavaju im slobodu, a sami su robovi pogibli; jer koga ko nadvlada onaj mu i robuje.

20.

Jer ako odbegnu od neèistote sveta poznanjem Gospoda i spasa našeg Isusa Hrista, pa se opet zapletu u njih i budu nadvladani, bude im poslednje gore od prvog;

21.

Jer im beše bolje da ne poznaše put pravde, negoli kad poznaše da se vrate natrag od svete zapovesti koja im je predana.

22.

Jer im se dogodi istinita pripovest: pas se povraæa na svoju bljuvotinu, i: svinja okupavši se, u kaljužu.

---

←  2Peter (2/3)  →