←  2Kings (8/25)  →
1. I govori Jelisije ženi kojoj sina povrati u život, i reèe: Ustani i idi s domom svojim, i skloni se gde možeš; jer je Gospod dozvao glad koja æe doæi i biti na zemlji sedam godina.
2. A žena usta, i uèini kako reèe èovek Božji, jer otide s domom svojim i osta u zemlji filistejskoj sedam godina.
3. A kad prodje sedam godina, vrati se žena iz zemlje filistejske, i otide da moli cara za kuæu svoju i za njivu svoju.
4. A car govoraše s Gijezijem, momkom èoveka Božijeg, i reèe: Pripovedi mi sva velika dela koja je uèinio Jelisije.
5. A kad on pripovedaše caru kako je mrtvog oživeo, gle, žena, kojoj je sina oživeo, stade moliti cara za kuæu svoju i za njivu svoju. A Gijezije reèe: Gospodaru moj, care, ovo je ona žena i ovo je sin njen, kog je Jelisije oživeo.
6. Tada car zapita ženu, i ona mu pripovedi. I car joj dade jednog dvoranina i reèe mu: Vrati joj sve što je njeno i sve prihode od njiva od dana kad je ostavila zemlju sve do sada.
7. Posle toga dodje Jelisije u Damask, a car sirski Ven-Adad beše bolestan, i javiše mu govoreæi: Došao je èovek Božji ovamo.
8. A car reèe Azailu: Uzmi sa sobom dar i idi na susret èoveku Božijem, i preko njega pitaj Gospoda hoæu li ozdraviti od ove bolesti.
9. Tada otide Azailo na susret njemu ponesavši dar, svakojakih dobrih stvari iz Damaska natovarenih na èetrdeset kamila; i došavši stade pred njim i reèe: Sin tvoj Ven-Adad car sirski posla me k tebi govoreæi: Hoæu li ozdraviti od ove bolesti?
10. A Jelisije mu reèe: Idi, reci mu: Ozdraviæeš; ali mi je Gospod pokazao da æe umreti.
11. I uprvši oèi u nj gledaše dugo i zaplaka se èovek Božji.
12. A Azailo mu reèe: Što plaèe gospodar moj? A on reèe: Jer znam kakvo æeš zlo uèiniti sinovima Izrailjevim, gradove æeš njihove paliti ognjem, i mladiæe æeš njihove seæi maèem, i decu æeš njihovu razbijati i trudne žene njihove rastrzati.
13. A Azailo reèe: A šta je sluga tvoj, pas, da uèini tako veliku stvar? A Jelisije mu reèe: Pokazao mi je Gospod da æeš ti biti car u Siriji.
14. Tada otišavši od Jelisija dodje ka gospodaru svom; a on mu reèe: Šta ti reèe Jelisije? A on odgovori: Reèe mi da æeš ozdraviti.
15. Ali sutradan uze Azailo pokrivaè i zamoèivši ga u vodu prostre mu po licu, te umre. A na njegovo mesto zacari se Azailo.
16. Pete godine carovanja Jorama, sina Ahavovog nad Izrailjem, kad Josafat beše car Judin, poèe carovati Joram, sin Josafatov car Judin.
17. Imaše trideset i dve godine kad poèe carovati, i carova osam godina u Jerusalimu.
18. I hodjaše putem careva Izrailjevih, kao što je èinio dom Ahavov; jer kæi Ahavova beše mu žena, te on èinjaše što je zlo pred Gospodom.
19. Ali Gospod ne hte zatrti Jude radi Davida sluge svog, kao što mu beše rekao da æe mu dati videlo izmedju sinova njegovih doveka.
20. Za njegovog vremena odvrže se Edom da ne bude pod Judom, i postavi cara nad sobom.
21. Zato otide Joram u Sir i sva kola njegova s njim; i usta noæu i udari na Edomce, koji ga behu opkolili, i na zapovednike od kola, i pobeže narod u svoje šatore.
22. Ipak se odvrgoše Edomci da ne budu pod Judom, do današnjeg dana. U isto vreme odmetnu se i Livna.
23. A ostala dela Joramova i sve što je èinio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
24. I Joram poèinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom. A na njegovo se mesto zacari sin njegov Ohozija.
25. Godine dvanaeste carovanja Jorama, sina Ahavovog, nad Izrailjem poèe carovati Ohozija sin Joramov, car Judin.
26. Imaše Ohozija dvadeset i dve godine kad se zacari, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu beše ime Gotolija, kæi Amrija cara Izrailjevog.
27. On hodjaše putem doma Ahavovog, i èinjaše što je zlo pred Gospodom, kao dom Ahavov, jer beše zet domu Ahavovom.
28. Zato podje s Joramom, sinom Ahavovim, na vojsku na Azaila cara sirskog u Ramot galadski; ali Sirci razbiše Jorama.
29. I vrati se car Joram da se leèi u Jezraelu od rana koje mu zadaše Sirci u Rami, kad se bijaše s Azailom, carem sirskim; a Ohozija, sin Joramov car Judin, otide da vidi Jorama, sina Ahavovog u Jezraelu, jer beše bolestan.
←  2Kings (8/25)  →