←  2Kings (3/25)  →
1. A Joram, sin Ahavov, zacari se nad Izrailjem u Samariji osamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom, i carova dvanaest godina.
2. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, ali ne kao otac njegov i kao mati njegova, jer obori lik Valov koji beše naèinio otac njegov.
3. Ali osta u gresima Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja, i ne odstupi od njih.
4. A Misa car moavski imaše mnogo stoke, i davaše caru Izrailjevom sto hiljada jaganjaca i sto hiljada ovnova pod runom.
5. Ali kad umre Ahav, odmetnu se car moavski od cara Izrailjevog.
6. A car Joram izadje u to vreme iz Samarije i prebroja svega Izrailja.
7. I otide, te posla k Josafatu caru Judinom i poruèi mu: Car moavski odmetnu se od mene; hoæeš li iæi sa mnom na vojsku na Moavce? A on reèe: Hoæu, ja kao ti, moj narod kao tvoj narod, moji konji kao tvoji konji.
8. Iza toga reèe: A kojim æemo putem iæi? A on reèe: Preko pustinje edomske.
9. I tako izadje car Izrailjev i car Judin i car edomski, i idoše putem sedam dana, i ne beše vode vojsci ni stoci, koja idjaše za njima.
10. I reèe car Izrailjev: Jaoh! Dozva Gospod ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.
11. A Josafat reèe: Ima li tu koji prorok Gospodnji da upitamo Gospoda preko njega? A jedan izmedju sluga cara Izrailjevog odgovori i reèe: Ovde je Jelisije, sin Safatov, koji je Iliji polivao vodom ruke.
12. Tada reèe Josafatu: U njega je reè Gospodnja: i otidoše k njemu car Izrailjev i Josafat i car edomski.
13. A Jelisije reèe caru Izrailjevom: Šta je meni do tebe? Idi ka prorocima oca svog i ka prorocima matere svoje. A car Izrailjev reèe mu: Ne, jer Gospod dozva ova tri cara da ih preda u ruke Moavcima.
14. A Jelisije reèe: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, da ne gledam na Josafata cara Judinog, ne bih mario za te niti bih te pogledao.
15. Nego sada dovedite mi gudaèa. I kad gudaè gudjaše, dodje ruka Gospodnja nada nj;
16. I reèe: Ovako veli Gospod: Naèinite po ovoj dolini mnogo jama.
17. Jer ovako veli Gospod: Neæete osetiti vetra niti æete videti dažda, ali æe se dolina ova napuniti vode, te æete piti i vi i ljudi vaši i stoka vaša.
18. Pa i to je malo Gospodu, nego i Moavce æe vam predati u ruke.
19. I raskopaæete sve tvrde gradove, i sve izabrane gradove, i poseæi æete sva dobra drveta i zaroniti sve izvore vodene, i svaku njivu dobru potræete kamenjem.
20. A ujutru kad se prinosi dar, gle, dodje voda od edomske, i napuni se zemlja vode.
21. A svi Moavci èuvši da su izišli carevi da udare na njih, sazvaše sve koji se poèinjahu pasati i starije i stadoše na medji.
22. A ujutru kad ustaše i sunce ogranu nad onom vodom, ugledaše Moavci prema sebi vodu gde se crveni kao krv.
23. I rekoše: Krv je; pobili su se carevi, i jedan drugog pogubili; sada dakle na plen, Moavci!
24. A kad dodjoše do logora Izrailjevog, podigoše se Izrailjci i razbiše Moavce, te pobegoše ispred njih, a oni udjoše u zemlju moavsku bijuæi ih.
25. I gradove njihove raskopaše, i na svaku dobru njivu bacajuæi svaki po kamen zasuše je, i sve izvore vodene zaroniše, i sva dobra drveta posekoše tako da samo ostaviše kamenje u Kir-aresetu. I opkolivši ga praæari stadoše ga biti.
26. A car moavski kad vide da æe ga nadvladati vojska, uze sa sobom sedam stotina ljudi, koji mahahu maèem, da prodru kroz vojsku cara edomskog, ali ne mogoše.
27. Tada uze sina svog prvenca koji htede biti car na njegovo mesto, i prinese ga na žrtvu paljenicu na zidu. Tada se podiže veliki gnev na Izrailja, te otidoše odande i vratiše se u svoju zemlju.
←  2Kings (3/25)  →