←  2Kings (21/25)  →
1. Dvanaest godina beše Manasiji kad poèe carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Efsiva.
2. I èinjaše što je zlo pred Gospodom po gadnim delima naroda, koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih;
3. Jer opet naèini visine, koje beše potro Jezekija otac njegov, i podiže oltare Valu, i naèini lug kao što beše naèinio Ahav, car Izrailjev, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj i služaše joj.
4. I naèini oltare u domu Gospodnjem, za koji beše rekao Gospod: U Jerusalimu æu namestiti ime svoje;
5. Naèini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjeg.
6. I sina svog provede kroz oganj, i vraèaše i gataše, i uredi one što se dogovaraju s duhovima i vraèare; i èinjaše vrlo mnogo što je zlo pred Gospodom, gneveæi Ga.
7. I postavi rezan lik šumski koji naèini u domu, za koji beše rekao Gospod Davidu i Solomunu, sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah izmedju svih plemena Izrailjevih, namestiæu ime svoje doveka;
8. I neæu više dati da se makne noga sinovima Izrailjevim iz zemlje koju dadoh ocima njihovim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio, i sav zakon koji im je zapovedio moj sluga Mojsije.
9. Ali ne poslušaše, jer ih zavede Manasija, te èiniše gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih.
10. A Gospod govoraše preko sluga svojih proroka govoreæi:
11. Što uèini Manasija, car Judin ta gadna dela èineæi gore od svega što su èinili Amoreji koji pre njega biše, i navede na greh i Judu gadnim bogovima svojim;
12. Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo, ja æu pustiti zlo na Jerusalim, i na Judu, da æe svakome ko èuje zujati oba uha.
13. Jer æu zategnuti nad Jerusalimom uže samarijsko i merila doma Ahavovog, i zbrisaæu Jerusalim, kao što se briše zdela, i izbiše se pa se izvrne.
14. I ostaviæu ostatak nasledstva svog, i daæu ih u ruke neprijateljima njihovim da budu plen i grabež svim neprijateljima svojim.
15. Jer èiniše što je zlo preda mnom, i gneviše me od dana kad izidjoše oci njihovi iz Misira do danas.
16. Još i pravu krv veoma mnogu proli Manasija tako da napuni Jerusalim od kraja do kraja, osim greha svog kojim navede Judu na greh da èini što je zlo pred Gospodom.
17. A ostala dela Manasijina i sve što je èinio, i greh, kojim je grešio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
18. I poèinu Manasija kod otaca svojih, i bi pogreben u vrtu kod doma svog, u vrtu Ozinom; a na njegovo mesto zacari se Amon, sin njegov.
19. Dvadeset i dve godine imaše Amon kad poèe carovati, i carova dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Mesulemeta, kæi Arusova, iz Joteve.
20. On èinjaše što je zlo pred Gospodom, kao što je èinio Manasija, otac njegov.
21. I hodjaše svim putem kojim je hodio otac njegov, i služaše gadnim bogovima, kojima je služio otac njegov, i klanjaše im se.
22. I ostavi Gospoda Boga otaca svojih, i ne hodi putem Gospodnjim.
23. A sluge Amonove pobuniše se na nj, i ubiše cara u dvoru njegovom.
24. A narod zemaljski pobi sve koji se behu pobunili na cara Amona; i zacari narod zemaljski na njegovo mesto Josiju, sina njegovog.
25. A ostala dela Amonova, što je èinio, nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?
26. I pogreboše ga u njegovom grobu u vrtu Ozinom; i Josija, sin njegov bi car na njegovo mesto.
←  2Kings (21/25)  →