←  2Kings (2/25)  →
1. A kad Gospod htede uzeti Iliju u vihoru na nebu, podjoše Ilija i Jelisije iz Galgala.
2. I reèe Ilija Jelisiju: Ostani ti ovde, jer mene Gospod šalje do Vetilja. Ali Jelisije reèe: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neæu te ostaviti. I dodjoše u Vetilj.
3. Tada dodjoše k Jelisiju sinovi proroèki koji behu u Vetilju i rekoše mu: Znaš li da æe danas Gospod uzeti gospodara tvog od tebe? A on reèe: Znam, æutite.
4. Opet mu reèe Ilija: Jelisije, ostani ti tu, jer me Gospod šalje u Jerihon. A on reèe: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neæu te ostaviti. Tako dodjoše u Jerihon.
5. A sinovi proroèki koji behu u Jerihonu pristupiše k Jelisiju, i rekoše mu: Znaš li da æe danas uzeti Gospod od tebe gospodara tvog? A on reèe: Znam, æutite.
6. Opet mu reèe Ilija: Ostani ti tu, jer me Gospod šalje na Jordan. A on reèe: Tako živ bio Gospod i tako bila živa tvoja duša, neæu te ostaviti. Tako otidoše obojica.
7. I pedeset ljudi izmedju sinova proroèkih otidoše i stadoše prema njima iz daleka, a oni obojica ustaviše se kod Jordana.
8. I uze Ilija plašt svoj, i savivši ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te predjoše obojica suvim.
9. A kad predjoše, reèe Ilija Jelisiju: Išti šta hoæeš da ti uèinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije reèe: Da budu dva dela duha tvog u mene.
10. A on mu reèe: Zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biæe ti tako; ako li ne vidiš, neæe biti.
11. I kad idjahu dalje razgovarajuæi se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo.
12. A Jelisije videæi to vikaše: Oèe moj, oèe moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga više; potom uze haljine svoje i razdre ih na dva komada.
13. I podiže plašt Ilijin, koji beše spao s njega, i vrativši se stade na bregu jordanskom.
14. I uzevši plašt Ilijin, koji beše spao s njega, udari po vodi i reèe: Gde je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i predje Jelisije.
15. A kad s druge strane videše sinovi proroèki, koji behu u Jerihonu, rekoše: Poèinu duh Ilijin na Jelisiju. I sretoše ga i pokloniše mu se do zemlje.
16. I rekoše mu: Evo ima u sluga tvojih pedeset junaka, neka idu i traže tvog gospodara, da ga ne bude uzeo duh Gospodnji i bacio ga na kakvo brdo ili u kakav do. A on reèe: Ne šaljite.
17. Ali oni navaljivahu na nj dokle mu se ne dosadi, te reèe: Pošaljite. I poslaše pedeset ljudi koji ga tražiše tri dana, ali ne nadjoše.
18. I vratiše se k njemu, a on beše u Jerihonu, pa im reèe: Nisam li vam govorio da ne idete?
19. Tada gradjani rekoše Jelisiju: Gle, dobro je živeti u ovom gradu, kao što gospodar naš vidi; ali je voda zla i zemlja nerodna.
20. A on im reèe: Donesite mi nov kotao, i metnite u nj soli. I donesoše mu.
21. A on izadje na izvor i baci u nj so, govoreæi: Ovako veli Gospod: Iscelih ovu vodu, da ne bude više od nje smrti ni nerodnosti.
22. I voda posta zdrava do današnjeg dana po reèi Jelisijevoj, koju izreèe.
23. Potom otide odande u Vetilj; i kad idjaše putem, izidjoše mala deca iz grada i rugahu mu se govoreæi mu: Hodi, æelo! Hodi, æelo!
24. A Jelisije obazre se i videæi ih prokle ih imenom Gospodnjim. Tada izadjoše dve medvedice iz šume, i rastrgoše èetrdeset i dvoje dece.
25. Odande otide na goru karmilsku, a odande se vrati u Samariju.
←  2Kings (2/25)  →