←  2Kings (17/25)  →
1. Dvanaeste godine carovanja Ahazovog nad Judom zacari se u Samariji nad Izrailjem Osija, sin Ilin, i carova devet godina.
2. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, ali ne kao carevi Izrailjevi koji biše pre njega.
3. Na njega dodje Salmanasar car asirski, i Osija mu posta sluga, te mu plaæaše danak.
4. Ali car asirski opazi da Osija hoæe da se odmetne, jer Osija posla poslanike k Soju, caru misirskom i ne posla danak godišnji caru asirskom; zato ga opkoli car asirski i svezavši baci ga u tamnicu.
5. A car asirski prodje svu zemlju i dodje na Samariju, i bi je tri godine.
6. Devete godine Osijine uze car asirski Samariju i odvede Izrailja u Asiriju i naseli u Alaju i u Avoru na vodi Gozanu i u gradovima midskim.
7. A to bi što sinovi Izrailjevi grešiše Gospodu Bogu svom, koji ih je izveo iz zemlje misirske ispod ruke Faraona, cara misirskog, i bojaše se drugih bogova,
8. I hodiše po uredbama naroda koji odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih, i kako èiniše carevi Izrailjevi;
9. I tajno èiniše sinovi Izrailjevi šta nije pravo pred Gospodom Bogom njihovim, i pogradiše visine po svim gradovima svojim, od kule stražarske do gradova ozidanih.
10. I podigoše likove i lugove na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom.
11. I kadjahu onuda po svim visinama kao narodi koje odagna Gospod ispred njih, i èinjahu zle stvari gneveæi Gospoda.
12. I služahu gadnim bogovima, za koje im beše Gospod rekao: Ne èinite to.
13. I Gospod opominjaše Izrailja i Judu preko svih proroka i svih videlaca govoreæi: Vratite se sa zlih puteva svojih i držite zapovesti moje i uredbe moje po svemu zakonu koji sam zapovedio ocima vašim i koji sam vam poslao po slugama svojim prorocima.
14. Ali ne poslušaše; nego behu tvrdovrati kao i oci njihovi, koji ne verovaše Gospodu Bogu svom.
15. I odbaciše uredbe Njegove i zavet Njegov, koji uèini s ocima njihovim, i svedoèanstva Njegova, kojima im svedoèaše, i hodiše za ništavilom i postaše ništavi, i za narodima koji behu oko njih, za koje im beše zapovedio Gospod da ne èine kao oni.
16. I ostaviše sve zapovesti Gospoda Boga svog, i naèiniše sebi livene likove, dva teleta, i lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj, i služaše Valu.
17. I provodiše sinove svoje i kæeri svoje kroz oganj, i davaše se na vraèanje i gatanje, i prodaše se da èine zlo pred Gospodom gneveæi Ga.
18. Zato se Gospod razgnevi vrlo na Izrailja, i odbaci ih od sebe, te ne osta nego samo pleme Judino.
19. Pa ni Juda ne držaše zapovesti Gospoda Boga svog, nego hodjaše po uredbama koje naèiniše Izrailjci.
20. Zato Gospod povrže sve seme Izrailjevo, i muèi ih, i predade ih u ruke onima koji ih plene, dokle ih i odbaci od sebe.
21. Jer se otcepiše Izrailjci od doma Davidovog, i postaviše carem Jerovoama, sina Navatovog, a Jerovoam odbi Izrailjce od Gospoda i navede ih da greše grehom velikim.
22. I hodiše sinovi Izrailjevi u svim gresima Jerovoamovim koje je on èinio, i ne odstupiše od njih;
23. Dokle Gospod ne odbaci Izrailja od sebe kao što je govorio preko svih sluga svojih proroka, i tako preseljen bi Izrailj iz zemlje svoje u Asirsku do današnjeg dana.
24. Potom dovede car asirski ljude iz Vavilona i iz Hute i iz Ave i iz Emata i iz Sefarvima, i naseli ih u gradovima samarijskim mesto Izrailjaca, i naslediše Samariju, i življahu po gradovima njenim.
25. A kad poèeše živeti onde, ne bojahu se Gospoda, a Gospod posla na njih lavove, koji ih davljahu.
26. Zato rekoše caru asirskom govoreæi: Ovi narodi koje si doveo i naselio u gradovima samarijskim ne znaju zakone Boga one zemlje; zato posla na njih lavove, koji ih eto more, jer ne znaju zakone Boga one zemlje.
27. Tada zapovedi car asirski i reèe: Odvedite onamo jednog od sveštenika koje ste doveli odande, pa neka ide i sedi onde, neka ih uèi zakonu Boga one zemlje.
28. I tako jedan od sveštenika, koje behu odveli iz Samarije, dodje i nastani se u Vetilju, i uèaše ih kako æe se bojati Gospoda.
29. Ali naèiniše sebi svaki narod svoje bogove, i pometaše ih u kuæe visina, koje behu naèinili Samarjani, svaki narod u svojim gradovima u kojima življahu.
30. Jer Vavilonjani naèiniše Sokot-Venotu, a Huæani naèiniše Nergala, a Emaæani naèiniše Asima;
31. I Avljani naèiniše Nivaza i Tartaka, a Sefarvimci spaljivahu sinove svoje ognjem Adramelehu i Anamelehu bogovima sefarvimskim.
32. Ali se bojahu Gospoda, i postaviše izmedju sebe sveštenike visinama, koji im služahu u domovima visina;
33. Bojahu se Gospoda, ali i svojim bogovima služahu po obièaju onih naroda iz kojih ih preseliše.
34. I do današnjeg dana rade po starim obièajima; ne boje se Gospoda, a ne rade ni po svojim uredbama i obièajima, ni po zakonu i zapovesti što je zapovedio Gospod sinovima Jakova, kome nade ime Izrailj;
35. S kojima uèini Gospod zavet i zapovedi im i reèe: Ne bojte se drugih bogova niti im se klanjajte niti im služite niti im prinosite žrtava;
36. Nego Gospoda, koji vas je izveo iz zemlje misirske silom velikom i mišicom podignutom, Njega se bojte i Njemu se klanjajte i Njemu prinosite žrtve;
37. I uredbe i pravila i zakon i zapovesti što vam je napisao držite izvršujuæi ih uvek, i ne bojte se drugih bogova.
38. I ne zaboravljajte zavet koji je uèinio s vama, i ne bojte se drugih bogova.
39. Nego Gospoda Boga svog bojte se, i On æe vas izbaviti iz ruku svih neprijatelja vaših.
40. Ali ne poslušaše, nego radiše po starom svom obièaju.
41. Tako ovi narodi bojahu se Gospoda i idolima svojim služahu; i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih èine do današnjeg dana onako kako su èinili oci njihovi.
←  2Kings (17/25)  →