←  2Corinthians (12/13)  →
1. Ali mi se ne pomaže hvaliti, jer æu doæi na vidjenja i otkrivenja Gospodnja.
2. Znam èoveka u Hristu koji pre èetrnaest godina (ili u telu ne znam; ili osmi tela, ne znam: Bog zna) bi odnesen do treæeg neba.
3. I znam za takvog èoveka (ili u telu, ili osim tela, ne znam: Bog zna)
4. Da bi odnesen u raj, i èu neiskazane reèi kojih èoveku nije slobodno govoriti.
5. Tim æu se hvaliti, a sobom se neæu hvaliti, veæ ako slabostima svojim.
6. Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali štedim da ne bi ko više pomislio za mene nego što me vidi ili èuje šta od mene.
7. I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, andjeo sotonin, da me æuša da se ne ponosim.
8. Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene.
9. I reèe mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle æu se najsladje hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova.
10. Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.
11. Postadoh bezuman hvaleæi se: vi me nateraste; jer je trebalo da me vi hvalite; jer ni u èemu nisam manji od prevelikih apostola, ako i jesam ništa.
12. Jer znaci apostolovi uèiniše se medju vama u svakom trpljenju, u znacima i èudesima i silama.
13. Jer šta je u èemu ste manji od ostalih crkava, osim samo što vam ja sam ne dosadih? Bacite na mene ovu krivicu.
14. Evo sam gotov treæi put da vam dodjem, i ne dosadjujem vam; jer ne tražim šta je vaše nego vas. Jer deca nisu dužna roditeljima imanja teæi nego roditelji deci.
15. A ja dragovoljno potrošiæu i biæu potrošen za duše vaše, ako i ljubim ja vas odviše, a vi mene manje ljubite.
16. Ali neka bude, ja ne dosadih vama, nego lukav buduæi dobih vas prevarom.
17. Eda li vas šta zakidoh preko koga od onih koje slah k vama?
18. Umolih Tita, i s njim poslah brata: eda li vas Tit šta zakide? Ne hodismo li jednim duhom? Ne jednim li stopama?
19. Mislite li opet da vam se odgovaramo? Pred Bogom u Hristu govorimo, a sve je, ljubazni, za vaše popravljanje.
20. Jer se bojim da kad po èem dodjem neæu vas naæi kakve hoæu, i ja æu se naæi vama kakva me neæete: da kako ne budu svadje, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, bune:
21. Da me opet kad dodjem ne ponizi Bog moj u vas, i ne usplaèem za mnogima koji su pre sagrešili i nisu se pokajali za neèistotu i kurvarstvo i sramotu, što poèiniše.
←  2Corinthians (12/13)  →