←  2Chronicles (33/36)  →
1. Dvanaest godina beše Manasiji kad poèe carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu.
2. A èinjaše što je zlo pred Gospodom po gadnim delima onih naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.
3. Jer opet pogradi visine, koje beše raskopao Jezekija otac njegov, i podiže oltare Valima, i naèini lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj i služaše joj.
4. Naèini oltare i u domu Gospodnjem, za koji beše rekao Gospod: U Jerusalimu æe biti ime moje doveka.
5. Naèini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjeg.
6. I provodi sinove svoje kroz oganj u dolini sina Enomovog, i gledaše na vremena i gataše i vraèaše, i uredi one što se dogovaraju s duhovima i vraèare, i èinjaše vrlo mnogo šta je zlo pred Gospodom gneveæi Ga.
7. I postavi lik rezan koji naèini u domu Božjem, za koji beše rekao Bog Davidu i Solomunu sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah izmedju svih plemena Izrailjevih, namestiæu ime svoje doveka.
8. I neæu više krenuti noge sinovima Izrailjevim iz zemlje koju sam odredio ocima vašim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio preko Mojsija, sav zakon i uredbe i sudove.
9. Ali Manasija zavede Judu i Jerusalim, te èiniše gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih.
10. I Gospod govoraše Manasiji i narodu njegovom, ali ne hteše slušati.
11. Zato dovede Gospod na njih glavare od vojske cara asirskog, i uhvatiše Manasiju u trnju, i svezavši ga u dvoje verige bronzane odvedoše ga u Vavilon.
12. I kad beše u nevolji, moljaše se Gospodu Bogu svom, i ponizi se veoma pred Bogom otaca svojih.
13. I moleæi se umoli Mu se, te usliši molitvu njegovu i povrati ga u Jerusalim na carstvo njegovo. Tada pozna Manasija da je Gospod Bog.
14. A posle toga ozida zid iza grada Davidovog sa zapada Gionu, od samog potoka pa do ribljih vrata i oko Ofila, i izvede ga vrlo visoko; i postavi vojvode po svim tvrdim gradovima Judinim.
15. I iznese iz doma Gospodnjeg bogove tudje i lik i sve oltare koje beše naèinio na gori doma Gospodnjeg i u Jerusalimu, i baci iza grada.
16. Pa opravi oltar Gospodnji i prinese na njemu žrtve zahvalne i u slavu, i zapovedi Judejcima da služe Gospodu Bogu Izrailjevom.
17. Ali narod još prinošaše žrtve na visinama, ali samo Gospodu Bogu svom.
18. A ostala dela Manasijina i molitva njegova Bogu njegovom i reèi koje mu govoriše videoci u ime Gospoda Boga Izrailjevog, to je sve u knjizi o carevima Izrailjevim.
19. A molitva njegova i kako se umolio, i svi gresi njegovi i prestupi, i mesta gde je pogradio visine i podigao lugove i likove rezane pre nego se ponizi, to je sve zapisano u knjigama proroèkim.
20. I poèinu Manasija kod otaca svojih, i pogreboše ga u domu njegovom. A na njegovo se mesto zacari Amon, sin njegov.
21. Dvadeset i dve godine imaše Amon kad poèe carovati, i carova dve godine u Jerusalimu.
22. I èinjaše što je zlo pred Gospodom kao što je èinio Manasija, otac mu; jer svim likovima rezanim, koje naèini Manasija, otac njegov, prinošaše Amon žrtve i služaše im.
23. Ali se ne ponizi pred Gospodom, kao što se ponizi Manasija otac njegov; nego isti Amon još više grešaše.
24. I pobuniše se na nj sluge njegove, i ubiše ga u kuæi njegovoj.
25. Tada pobi narod zemaljski sve koji se behu pobunili na cara Amona, i zacari narod zemaljski Josiju, sina njegovog na njegovo mesto.
←  2Chronicles (33/36)  →