←  2Chronicles (31/36)  →
1. A kad se sve ovo svrši, svi sinovi Izrailjevi što se nadjoše onde, zadjoše po gradovima Judinim, i izlomiše likove i isekoše lugove, i oboriše visine i oltare po svoj zemlji Judinoj i Venijaminovoj i po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj, dokle sve ne svršiše; potom se vratiše svi sinovi Izrailjevi svak na svoje nasledstvo, u svoje gradove.
2. A Jezekija opet uredi redove sveštenièke i levitske po redovima njihovim, svakog po službi njegovoj, sveštenike i Levite, za žrtve paljenice i zahvalne, da služe, i da slave i hvale Gospoda na vratima logora Njegovog.
3. I odredi deo carski od blaga svog za žrtve paljenice, što se prinose jutrom i veèerom i za žrtve paljenice što se prinose u subote i na mladine i na praznike, kako je napisano u zakonu Gospodnjem.
4. I zapovedi narodu, Jerusalimljanima, da daju deo sveštenicima i Levitima, da se jaèe drže zakona Gospodnjeg.
5. A èim se to razglasi, stadoše donositi sinovi Izrailjevi silu prvina od žita i od vina i od ulja i od meda i svakog roda zemaljskog; i desetka od svega donosiše vrlo mnogo.
6. I sinovi Izrailjevi i Judini koji življahu po gradovima Judinim, donosiše i oni desetak od goveda i ovaca, i desetak od svetih stvari posveæenih Gospodu Bogu njihovom, i metnuše u gomile.
7. Treæeg meseca poèeše metati u gomile, a sedmog meseca svršiše.
8. I dodje Jezekija s knezovima, i videvši gomile blagosloviše Gospoda i narod Njegov Izrailja.
9. I Jezekija zapita sveštenike i Levite za gomile.
10. A Azarija poglavar sveštenièki od doma Sadokovog reèe mu: Otkad poèeše donositi ove priloge u dom Gospodnji, jedemo i siti smo i preteèe mnogo, jer je Gospod blagoslovio svoj narod, te je preteklo ovo mnoštvo.
11. Tada zapovedi Jezekija da se naèine kleti u domu Gospodnjem; i naèiniše;
12. I onde ostavljahu verno priloge i desetke i stvari posveæene; i nad tim beše poglavar Honanija Levit i Simej brat mu, drugi do njega.
13. A Jehilo i Azazija i Nahat i Asailo i Jerimot i Jozavad i Elilo i Ismahija i Mat i Venaja behu nastojnici pod rukom Honanije i brata mu Simeja po naredbi cara Jezekije i Azarije starešine u domu Božijem.
14. A Korej sin Jemne Levita, vratar na istoku, beše nad onim što se dragovoljno prinošaše Bogu, da bi razdeljivao prinos Gospodnji i stvari svete nad svetim.
15. A pod njim beše Eden i Minijamin i Isus i Semaja i Amarija i Sehanija po gradovima sveštenièkim, ljudi pouzdani, da razdaju braæi svojoj delove, velikom i malom,
16. Osim muških u rodu njihovom od tri godine i više, svakome koji ulažaše u dom Gospodnji na posao svakidašnji po dužnosti njihovoj u službi njihovoj po redu njihovom,
17. I onima koji biše izbrojani u rodu sveštenièkom po domovima otaca njihovih, i Levitima od dvadeset godina i više po službi njihovoj po redovima njihovim,
18. I porodici njihovoj, svoj deci njihovoj, ženama njihovim, sinovima njihovim i kæerima njihovim, svemu mnoštvu; jer se verno posvetiše svetinji;
19. I sinovima Aronovim sveštenicima u podgradjima gradova njihovih, po svim gradovima, ljudi imenovani davahu delove svakom muškarcu izmedju sveštenika i svakome roda levitskog.
20. I tako uèini Jezekija u svoj zemlji Judinoj; i èinjaše šta je dobro i pravo i istinito pred Gospodom Bogom njegovim.
21. I u svakom poslu koji poèe za službu doma Božjeg i u zakonu i u zapovesti tražeæi Boga svog, trudjaše se svim srcem svojim, i sreæan beše.
←  2Chronicles (31/36)  →