←  2Chronicles (30/36)  →
1. Potom posla Jezekija k svemu Izrailju i Judi, i napisa knjige sinovima Jefremovim i Manasijinim da dodju u dom Gospodnji u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom.
2. Jer car i knezovi njegovi i sav zbor sveæaše u Jerusalimu da slave pashu drugog meseca.
3. Jer je ne mogaše slaviti u to vreme, jer ne beše dosta sveštenika posveæenih i narod se ne beše skupio u Jerusalim.
4. I to bi po volji caru i svemu zboru.
5. I odrediše da oglase po svemu Izrailju od Virsaveje do Dana da dodju u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom, jer je odavna ne behu slavili kako je napisano.
6. I tako otidoše glasnici s knjigama od cara i od knezova po svemu Izrailju i Judi, i po zapovesti carevoj govorahu: Sinovi Izrailjevi, obratite se ka Gospodu Bogu Avramovom, Isakovom i Izrailjevom, pa æe se i On obratiti k ostatku koji ste ostali od ruku careva asirskih.
7. Ne budite kao oci vaši i kao braæa vaša što grešiše Gospodu Bogu otaca svojih, te ih dade da budu èudo, kako vidite.
8. Ne budite dakle tvrdovrati kao oci vaši, dajte ruku Gospodu i hodite u svetinju Njegovu koju je osvetio navek, i služite Gospodu Bogu svom, pa æe se odvratiti od vas žestina gneva Njegovog.
9. Jer ako se obratite ka Gospodu, braæa æe vaša i sinovi vaši steæi milost u onih koji ih zarobiše, te æe se vratiti u ovu zemlju; jer je Gospod Bog vaš milostiv i žalostiv, i neæe odvratiti lica od vas, ako se obratite k Njemu.
10. A kad ti glasnici idjahu od grada do grada po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj dori do Zavulona, podsmevahu im se i rugahu im se.
11. Ali neki od Asira i od Manasije i od Zavulona pokorivši se dodjoše u Jerusalim.
12. I nad Judu dodje ruka Gospodnja, te im dade jedno srce da uèine šta beše zapovedio car i knezovi po reèi Gospodnjoj.
13. I skupi se u Jerusalim mnoštvo naroda da praznuju praznik presnih hlebova drugog meseca, i bi sabor veoma velik.
14. Tada se podigoše, i oboriše oltare što behu u Jerusalimu, i sve oltare kadione oboriše i baciše u potok Kison.
15. Potom zaklaše pashu èetrnaestog dana drugog meseca; a sveštenici i Leviti postidevši se osveštaše se, i unesoše žrtve paljenice u dom Gospodnji.
16. I stadoše svojim redom kako treba po zakonu Mojsija sluge Božijeg; i sveštenici kropiše krvlju primajuæi iz ruke Levitima.
17. I jer ih mnogo beše u zboru koji se ne behu osveštali; zato Leviti klahu pashu za svakog koji ne beše èist da bi ih posvetili Gospodu.
18. Jer mnoštvo naroda, mnogi od Jefrema i od Manasije i od Isahara i od Zavulona ne oèistiše se, nego jedoše pashu ne kako je napisano. Ali se za njih pomoli Jezekija govoreæi: Gospod blagi neka oèisti svakog,
19. Ko je upravio srce svoje da traži Boga Gospoda, Boga otaca svojih, ako i ne bi bio èist prema svetom oèišæenju.
20. I usliši Gospod Jezekiju, i saèuva narod.
21. I tako sinovi Izrailjevi koji behu u Jerusalimu praznovaše praznik presnih hlebova sedam dana u velikom veselju, i hvaljahu Gospoda svaki dan Leviti i sveštenici uz orudja za slavu Gospodnju.
22. I Jezekija govori ljubazno sa svim Levitima koji vešti behu službi Gospodnjoj; i jedoše o prazniku sedam dana prinoseæi žrtve zahvalne i slaveæi Gospoda Boga otaca svojih.
23. I sav zbor dogovori se da praznuje još sedam dana; i praznovaše još sedam dana u veselju.
24. Jer Jezekija, car Judin, dade zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca; a knezovi dadoše zboru hiljadu junaca i deset hiljada ovaca; i osvešta se mnogo sveštenika.
25. I tako se proveseli sav zbor Judin i sveštenici i Leviti, i sav zbor što beše došao od Izrailja, i došljaci što behu došli iz zemlje Izrailjeve i koji življahu u zemlji Judinoj.
26. I bi veselje veliko u Jerusalimu; jer od vremena Solomuna sina Davidovog cara Izrailjevog ne bi tako u Jerusalimu.
27. Potom ustaše sveštenici i Leviti i blagosloviše narod; i uslišen bi glas njihov, i molitva njihova dodje u stan svetinje Gospodnje na nebo.
←  2Chronicles (30/36)  →