←  2Chronicles (29/36)  →
1. Jezekiji beše dvadeset i pet godina kad poèe carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Avija, kæi Zaharijina.
2. I èinjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je èinio David otac njegov.
3. Prve godine svog carovanja, prvog meseca, otvori vrata na domu Gospodnjem, i opravi ih.
4. I sazva sveštenike i Levite, i sabra ih na istoènu ulicu,
5. I reèe im: Èujte me, Leviti, osveštajte se sada i osvetite dom Gospoda Boga otaca svojih, i iznesite neèistotu iz svetinje.
6. Jer sagrešiše oci naši i èiniše što je zlo pred Gospodom Bogom našim, i ostaviše ga; i odvratiše lice svoje od šatora Gospodnjeg i okrenuše mu ledja;
7. I zatvoriše vrata od trema, i pogasiše žiške, i kadom ne kadiše, niti žrtava paljenica prinosiše u svetinji Bogu Izrailjevom.
8. Zato se razgnevi Gospod na Judu i na Jerusalim, te ih dade da se potucaju, i da budu èudo i podsmeh, kako vidite svojim oèima.
9. Jer, eto, padoše oci naši od maèa, i sinovi naši i kæeri naše i žene naše zarobiše se zato.
10. Sada dakle naumio sam zadati veru Gospodu Bogu Izrailjevom, da bi se odvratila od nas žestina gneva Njegovog.
11. Sinovi moji, ne oklevajte više, jer je vas izabrao Gospod da stojite pred Njim i služite mu, i da mu budete sluge i da mu kadite.
12. Tada ustaše Leviti Mat sin Amasajev i Joilo sin Azarijin od sinova Katovih; a od sinova Merarijevih Kis sin Avdijev i Azarija sin Jaleleilov; i od sinova Girsonovih Joah sin Zimin i Eden sin Joahov;
13. I od sinova Elifasanovih Simrije i Jeilo, i od sinova Asafovih Zaharija i Matanija;
14. I od sinova Amonovih Jeilo i Simej, i od sinova Jedutunovih Semaja i Ozilo;
15. I skupiše braæu svoju, i osveštavši se dodjoše, kako beše zapovedio car po reèi Gospodnjoj, da oèiste dom Gospodnji.
16. I ušavši sveštenici u dom Gospodnji da ga oèiste, iznosiše svu neèistotu što nadjoše u crkvi Gospodnjoj u trem doma Gospodnjeg; a Leviti kupiše i iznosiše napolje na potok Kedron.
17. A poèeše osveæivati prvog dana prvog meseca; a osmog dana tog meseca udjoše u trem Gospodnji, i osveæivaše dom Gospodnji osam dana, i šesnaestog dana prvog meseca svršiše.
18. Potom dodjoše k caru Jezekiji i rekoše: Oèistismo sav dom Gospodnji i oltar za žrtve paljenice i sve sudove njegove i sto za postavljanje i sve sudove njegove,
19. I sve sudove koje beše bacio car Ahaz dokle carovaše grešeæi, i spremismo i osvetismo, i eno ih pred oltarom Gospodnjim.
20. Potom car Jezekija usta rano, i sazva upravitelje gradske, i otide u dom Gospodnji.
21. I dovede sedam junica i sedam ovnova i sedam jaganjaca i sedam jaraca za greh, za carstvo i za svetinju i za Judu; i reèe sinovima Aronovim sveštenicima da prinesu na oltaru Gospodnjem.
22. Tada zaklaše goveda, i sveštenici uzevši krv njihovu pokropiše oltar; zaklaše i ovnove, i krvlju njihovom pokropiše oltar; i zaklaše jaganjce i krvlju njihovom pokropiše oltar.
23. Potom dovedoše jarce za greh pred cara i pred zbor, i oni metnuše ruke svoje na njih.
24. I zaklaše ih sveštenici, i oèistiše krvlju njihovom oltar na oèišæenje svemu Izrailju, jer car zapovedi da se za sav narod Izrailjev prinese žrtva paljenica i žrtva za greh.
25. I postavi Levite u domu Gospodnjem s kimvalima i psaltirima i guslama, kako beše zapovedio David i Gad videlac carev i Natan prorok; jer od Gospoda beše zapovest preko proroka Njegovih.
26. I tako stajahu Leviti sa spravama Davidovim a sveštenici s trubama.
27. Tada zapovedi Jezekija da prinesu žrtvu paljenicu na oltaru. I kad se poèe žrtva paljenica, poèe se pesma Gospodnja uz trube i sprave Davida, cara Izrailjevog.
28. I sav se zbor klanjaše, i pevaèi pevahu i trubaèi trubljahu, i to sve dokle se ne svrši žrtva paljenica.
29. A kad svršiše žrtvu, car i svi koji behu s njim padoše i pokloniše se.
30. Potom reèe car i knezovi Levitima da hvale Gospoda reèima Davidovim i Asafa videoca; i hvališe s velikim veseljem, i savivši se pokloniše se.
31. Tada Jezekija progovori i reèe: Sada posvetiste ruke svoje Gospodu, pristupite i donesite prinose i žrtve zahvalne u dom Gospodnji. I donese sav zbor prinose i žrtve zahvalne, i ko god beše voljnog srca žrtve paljenice.
32. I na broj beše žrtava paljenica što donese zbor, sedamdeset volova, sto ovnova, dvesta jaganjaca, sve za žrtvu paljenicu Gospodu;
33. A drugih stvari posveæenih beše šest stotina volova i tri hiljade ovaca.
34. Ali malo beše sveštenika, te ne mogahu drati svih žrtava paljenica; zato im pomagahu braæa njihova Leviti, dokle se ne svrši posao i dokle se ne osveštaše drugi sveštenici; jer Leviti behu radiji osveštati se nego sveštenici.
35. I beše vrlo mnogo žrtava paljenica s pretilinom od žrtava zahvalnih i naliva na žrtve paljenice. Tako bi povraæena služba u domu Gospodnjem.
36. I radovaše se Jezekija i sav narod, što Bog upravi narod, jer ovo bi naglo.
←  2Chronicles (29/36)  →