←  1Samuel (6/31)  →
1. I beše kovèeg Gospodnji u zemlji filistejskoj sedam meseci.
2. Tada dozvaše Filisteji sveštenike i vraèe, pa im rekoše: Šta æemo èiniti s kovèegom Gospodnjim? Nauèite nas kako æemo ga poslati natrag na njegovo mesto.
3. A oni rekoše: Ako æete natrag poslati kovèeg Boga Izrailjevog, ne šaljite ga praznog, nego uza nj podajte prinos za greh; tada æete ozdraviti i doznaæete zašto se ruka Njegova nije odmakla od vas.
4. A oni rekoše: Kakav æemo mu dati prinos za greh? A oni rekoše: Prema broju kneževina filistejskih pet zlatnih šuljeva i pet zlatnih miševa; jer je zlo jednako na svima vama i na knezovima vašim.
5. Naèinite dakle slike od svojih šuljeva i slike od miševa koji kvare zemlju, i podajte slavu Bogu Izrailjevom. Može biti da æe olakšati ruku svoju nad vama i nad bogovima vašim i nad zemljom vašom.
6. I zašto biste bili upornog srca kao što behu upornog srca Misirci i Faraon? I pošto uèini èudesa na njima, eda li ih tada ne pustiše, te otidoše?
7. Zato naèinite jedna kola nova, i uzmite dve krave dojilice, na kojima još nije bio jaram, pa upregnite krave u kola, a telad njihovu odvedite od njih kuæi.
8. Pa uzmite kovèeg Gospodnji i metnite ga na kola; a zaklade zlatne što æete mu dati za greh metnite u kovèežiæ pokraj njega, i pustite ga neka ide.
9. I gledajte: ako podje putem k medji svojoj u Vet-Semes, On nam je uèinio ovo veliko zlo; ako li ne podje tako, onda æemo znati da nas se nije dohvatila ruka Njegova, nego nam se dogodilo sluèajno.
10. I uèiniše tako oni ljudi; i uzevši dve krave dojilice upregoše ih u kola, a telad njihovu zatvoriše kod kuæe.
11. I metnuše kovèeg Gospodnji na kola, i mali kovèežiæ s mišima zlatnim i sa slikama svojih šuljeva.
12. I podjoše krave pravo putem u Vet-Semes, i jednako idjahu istim putem muèuæi i ne svræuæi ni na desno ni na levo; a knezovi filistejski idjahu za njima do medje vet-semeške.
13. A Vet-Semešani žnjahu pšenicu u dolini, i podigavši oèi svoje videše kovèeg, i obradovaše se videvši ga.
14. I dodjoše kola na njivu Isusa Vet-Semešanina, i stadoše onde. A beše onde velik kamen; i iscepaše drva od kola, i prinesoše one krave na žrtvu paljenicu Gospodu.
15. A Leviti snimivši kovèeg Gospodnji i kovèežiæ što beše pokraj njega, u kome behu zakladi zlatni, metnuše na onaj veliki kamen; a ljudi iz Vet-Semesa gotoviše žrtve paljenice i prinesoše žrtve Gospodu onaj dan.
16. A to videvši pet knezova filistejskih vratiše se u Akaron isti dan.
17. A ovo behu zlatni šuljevi koje dadoše Filisteji Gospodu za greh: za Azot jedan, za Gazu jedan, za Askalon jedan, za Gat jedan, za Akaron jedan.
18. I miši zlatni behu prema broju svih gradova filistejskih, u pet kneževina, svih zidanih gradova i sela neogradjenih do velikog kamena, na koji metnuše kovèeg Gospodnji, i koji je i danas u polju Isusa Vet-Semešanina.
19. Ali pobi Gospod neke izmedju Vet-Semešana koji zagledaše u kovèeg Gospodnji, i pobi iz naroda pedeset hiljada i sedamdeset ljudi. I plaka narod što ga Gospod udari velikom pogiblju.
20. I ljudi iz Vet-Semesa rekoše: Ko može ostati pred tim Gospodom Bogom Svetim? I ka kome æe otiæi od nas?
21. I poslaše poslanike k stanovnicima kirijat-jarimskim govoreæi: Donesoše natrag Filisteji kovèeg Gospodnji, hodite, odnesite ga k sebi.
←  1Samuel (6/31)  →