←  1Samuel (30/31)  →
1. I treæi dan dodje David sa svojim ljudima u Siklag, a Amalici behu udarili na južnu stranu i na Siklag, i razvalili Siklag i ognjem ga spalili.
2. I behu zarobili ženskinje koje beše onde, i malo i veliko; ali ne behu ubili nikoga, nego ih behu odveli i otišli svojim putem.
3. I kad David dodje sa svojim ljudima u grad, a to grad spaljen ognjem, i žene njihove i sinovi i kæeri njihove zarobljene.
4. I podiže David i narod koji beše s njim glas svoj, i plakaše dokle veæ ne mogoše plakati.
5. I obe žene Davidove zarobiše se, Ahinoama iz Jezraela i Avigeja iz Karmila, žena Navalova.
6. I David beše na muci velikoj, jer narod govoraše da ga zaspu kamenjem; jer žalostan beše sav narod, svaki za sinovima svojim i za kæerima svojim; ali se David ohrabri u Gospodu Bogu svom.
7. I reèe David Avijataru svešteniku sinu Ahimelehovom: Uzmi opleæak za me. I uze Avijatar opleæak za Davida.
8. I upita David Gospoda govoreæi: Hoæu li poterati tu èetu? Hoæu li je stignuti? A Gospod mu reèe: Poteraj, jer æeš zacelo stignuti i izbaviæeš.
9. I podje David sa šest stotina ljudi što behu s njim, i dodjoše do potoka Vosora; i onde ostaše jedni.
10. A David sa èetiri stotine ljudi potera dalje, a dvesta ljudi osta, koji sustaše te ne mogoše preæi preko potoka Vosora.
11. I nadjoše jednog Misirca u polju, i dovedoše ga k Davidu, i dadoše mu hleba da jede i vode da pije,
12. I dadoše mu grudu smokava i dva grozda suva. I pojedavši oporavi se, jer tri dana i tri noæi ne beše ništa jeo niti vode pio.
13. Tada mu reèe David: Èiji si ti? I odakle si? A on reèe: Ja sam rodom Misirac, sluga jednog Amalika, a gospodar me ostavi, jer se razboleh pre tri dana.
14. Udarismo na južnu stranu heretejsku i na Judinu i na južnu stranu Halevovu, i Siklag spalismo ognjem.
15. A David mu reèe: Bi li me mogao odvesti k toj èeti? A on reèe: Zakuni mi se Bogom da me neæeš pogubiti ni izdati u ruke mom gospodaru, pa æu te odvesti k toj èeti.
16. I odvede ga; i gle, oni se behu raširili po svoj zemlji onoj jeduæi i pijuæi i veseleæi se velikim plenom koji zapleniše iz zemlje filistejske i iz zemlje Judine.
17. I David ih bi od veèera do veèera drugog dana, te niko ne uteèe, osim èetiri stotine mladiæa, koji sedavši na kamile pobegoše.
18. I tako izbavi David sve što behu uzeli Amalici, i obe žene svoje izbavi David.
19. I ništa ne izgubiše, ni malo ni veliko, ni sinove ni kæeri, ni šta od plena i od svega što im behu uzeli; sve povrati David.
20. Takodje uze David i ostale sve ovce i volove, koje goneæi pred svojom stokom govorahu: Ovo je plen Davidov.
21. I kad se vrati David k onim dvesta ljudi koji behu sustali te ne mogaše iæi za Davidom, i koje ostavi na potoku Vosoru, izidjoše na susret Davidu i narodu koji beše s njim. I David pristupivši k narodu pozdravi ih.
22. Tada progovoriše svi zli i nevaljali ljudi izmedju onih koji su išli s Davidom, i rekoše: Što nisu išli s nama, zato da im ne damo od plena koji izbavismo, nego svaki ženu svoju i sinove svoje neka uzmu, pa nek idu.
23. Ali David reèe: Nemojte tako èiniti, braæo moja, s onim što nam je dao Gospod koji nas je saèuvao i dao nam u ruke èetu koja beše izašla na nas.
24. I ko æe vas poslušati u tome? Jer kakav je deo onom koji ide u boj takav je i onom koji ostane kod prtljaga; jednako treba da podele.
25. Tako bi od tog dana unapredak, i to posta uredba i zakon u Izrailju do danas.
26. I kad dodje David u Siklag, posla on plena starešinama Judinim, prijateljima svojim, govoreæi: Evo vam dar od plena neprijatelja Gospodnjih;
27. Onima u Vetilju, i onima u Ramotu na jugu, i onima u Jatiru,
28. I onima u Aroiru, i onima u Sifmotu, i onima u Estemoji,
29. I onima u Rahalu, i onima u gradovima jerameilskim, i onima u gradovima kenejskim,
30. I onima u Ormi, i onima u Hor-Asanu, i onima u Atahu,
31. I onima u Hevronu i po svim mestima u koja je dolazio David s ljudima svojim.
←  1Samuel (30/31)  →