←  1Samuel (3/31)  →
1. A dete Samuilo služaše Gospodu pred Ilijem; i reè Gospodnja beše retka u ono vreme, i ne javljahu se utvare.
2. Jednom u to vreme Ilije ležaše na svom mestu; a oèi mu poèinjahu tamneti te ne mogaše videti.
3. I Samuilo ležaše u domu Gospodnjem gde beše kovèeg Božji, i žišci Gospodnji još ne behu pogašeni.
4. I viknu Gospod Samuila, a on reèe: Evo me.
5. I pritrèa k Iliju, i reèe mu: Evo me, što si me zvao? A on reèe: Nisam te zvao, idi lezi. I on otide i leže.
6. A Gospod opet viknu Samuila, i Samuilo usta, i otide k Iliju, i reèe: Evo me, što si me zvao? A on reèe: Nisam te zvao, sine; idi lezi.
7. A Samuilo još ne poznavaše Gospoda, i još mu ne beše javljena reè Gospodnja.
8. Tada opet viknu Gospod Samuila treæi put, i on usta i otide k Iliju, i reèe: Evo me, što si me zvao? Tada razume Ilije da Gospod zove dete.
9. I reèe Ilije Samuilu: Idi lezi; a ako te zovne, a ti reci: Govori Gospode, èuje sluga tvoj. I Samuilo otide, i leže na svoje mesto.
10. A Gospod dodje i stade; i zovnu kao pre: Samuilo! Samuilo! A Samuilo reèe: Govori, èuje sluga tvoj.
11. I reèe Gospod Samuilu: Evo uèiniæu nešto u Izrailju da æe zujati oba uha svakome ko èuje.
12. U taj dan æu uèiniti Iliju sve što sam govorio za kuæu njegovu, od poèetka do kraja.
13. Jer sam mu javio da æu suditi domu njegovom doveka za nevaljalstvo, za koje je znao da njim navlaèe na se prokletstvo sinovi njegovi, pa im nije zabranio.
14. Zato se zakleh domu Ilijevom da se neæe oèistiti nevaljalstvo doma Ilijevog nikakvom žrtvom ni prinosom doveka.
15. I Samuilo spava do jutra, pa otvori vrata doma Gospodnjeg. Ali se bojaše Samuilo kazati Iliju za utvaru.
16. A Ilije zovnu Samuila i reèe: Samuilo, sine! A on reèe: Evo me.
17. A on reèe: Kakve su reèi što ti je kazao? Nemoj zatajiti od mene; tako ti uèinio Bog i tako ti dodao, ako zatajiš od mene šta god ti je kazao.
18. I Samuilo mu kaza sve, i ništa ne zataji od njega. A on reèe: Gospod je, neka èini ono što Mu je volja.
19. A Samuilo rastijaše, i Gospod beše s njim, i ne pusti da padne na zemlju nijedna reè njegova.
20. I sav Izrailj od Dana do Virsaveje pozna da je Samuilo veran prorok Gospodnji.
21. I Gospod se stade opet javljati u Silomu, jer se Gospod javljaše Samuilu u Silomu reèju Gospodnjom.
←  1Samuel (3/31)  →