←  1Samuel (26/31)  →
1. Opet dodjoše Zifeji k Saulu u Gavaju govoreæi: Ne krije li se David na brdu Eheli prema Gesimonu?
2. A Saul se podiže i sidje u pustinju zifsku, i s njim tri hiljade ljudi izabranih iz Izrailja, da traži Davida u pustinji zifskoj.
3. I stade Saul u logor na brdu Eheli prema Gesimonu kraj puta; a David osta u pustinji, i opazi da Saul ide za njim u pustinju.
4. I posla David uhode, i od njih dozna zacelo da je došao Saul.
5. Tada se podiže David i dodje na mesto gde Saul beše s vojskom. I David vide mesto gde spavaše Saul i Avenir sin Nirov vojvoda njegov; a spavaše Saul medju kolima a narod ležaše oko njega.
6. I David progovori i reèe Ahimelehu Hetejinu i Avisaju sinu Serujinom bratu Joavovom: Ko æe siæi sa mnom k Saulu u logor? A Avisaj odgovori: Ja æu siæi s tobom.
7. I tako David i Avisaj dodjoše noæu k narodu; a gle, Saul ležaše i spavaše izmedju kola, i koplje mu beše èelo glave pobodeno u zemlju; Avenir pak i narod ležahu oko njega.
8. Tada reèe Avisaj Davidu: Danas ti dade Bog neprijatelja tvog u ruke; zato sada da ga probodem kopljem za zemlju jedanput, neæu više.
9. A David reèe Avisaju: Nemoj ga ubiti; jer ko æe podignuti ruku svoju na pomazanika Gospodnjeg i biti prav?
10. Još reèe David: Tako živ bio Gospod, Gospod æe ga ubiti, ili æe doæi dan njegov da umre, ili æe izaæi u boj i poginuti.
11. Ne dao mi Bog da dignem ruku svoju na pomazanika Gospodnjeg! Nego uzmi sada koplje što mu je èelo glave i èašu za vodu, pa da idemo.
12. I David uze koplje i èašu za vodu, što beše èelo glave Saulu, i otidoše; i niko ih ne vide i ne oseti, niti se koji probudi, nego svi spavahu, jer beše napao na njih tvrd san od Gospoda.
13. I David, prešavši na drugu stranu, stade navrh brda izdaleka; i beše izmedju njih mnogo mesta.
14. I stade David vikati narod i Avenira sina Nirovog govoreæi: Što se ne odazivaš, Avenire? A Avenir se odazva i reèe: Koji si ti što vièeš cara?
15. A David reèe Aveniru: Nisi li ti junak? I ko je kao ti u Izrailju? Zašto nisi èuvao cara gospodara svog? Jer je išao jedan iz naroda da ubije gospodara tvog.
16. Nisi dobro radio. Tako da je živ Gospod, zaslužili ste smrt što niste èuvali gospodara svog, pomazanika Gospodnjeg. Eto, gledaj, gde je koplje carevo i èaša za vodu što mu beše èelo glave?
17. Tada Saul pozna glas Davidov, i reèe: Je li to tvoj glas, sine Davide? A David reèe: Moj je glas, care gospodaru!
18. Još reèe: Zašto gospodar moj goni slugu svog? Jer šta sam uèinio? I kako je zlo u ruci mojoj?
19. Zato sada care gospodaru moj, poslušaj reèi sluge svog. Ako te Gospod draži na mene, neka mu je ugodan prinos tvoj; ako li sinovi èoveèiji, prokleti su pred Gospodom, jer me izagnaše danas da se ne držim nasledstva Gospodnjeg, i rekoše: Idi, služi tudjim bogovima.
20. Ali sada da ne padne krv moja na zemlju daleko od oèiju Gospodnjih, jer car Izrailjev izadje da traži buvu jednu, kao kad ko goni jarebicu po planini.
21. Tada reèe Saul: Zgrešio sam; vrati se, sine Davide, neæu ti više èiniti zla, kad ti danas draga bi duša moja; evo, ludo sam radio i pogrešio sam veoma.
22. A David odgovori i reèe: Evo koplja carevog; neka dodje koji od momaka i neka ga uzme.
23. A Gospod æe platiti svakome po pravdi njegovoj i po veri njegovoj. Jer te beše predao Gospod danas u ruke moje, ali ne hteh dignuti ruke svoje na pomazanika Gospodnjeg.
24. I zato, evo, kako je danas meni draga bila duša tvoja, tako neka bude draga moja duša pred Gospodom, i neka me izbavi iz svake nevolje.
25. A Saul reèe Davidu: Da si blagosloven, sine moj Davide! Izvršiæeš i nadvladaæeš. Tada David otide svojim putem, a Saul se vrati u svoje mesto.
←  1Samuel (26/31)  →