←  1Samuel (25/31)  →
1. U tom umre Samuilo i sabra se sav Izrailj, i plakaše za njim, i pogreboše ga u domu njegovom u Rami. A David usta i sidje u pustinju faransku.
2. A beše jedan èovek u Maonu, a stoka mu beše na Karmilu; i beše èovek vrlo bogat, jer imaše tri hiljade ovaca i hiljadu koza, i tada strižaše ovce svoje na Karmilu.
3. I beše ime tom èoveku Naval, a ženi mu ime Avigeja; i ona beše žena razumna i lepa, a on beše tvrda srca i opak, a beše od roda Halevovog.
4. I David èu u pustinji da Naval striže ovce.
5. I posla David deset momaka, i reèe David momcima: Idite na Karmil, i otidite k Navalu, i pozdravite ga od mene.
6. I recite mu: Zdravo! I mir da ti je, i domu tvom da je mir, i svemu što imaš da je mir!
7. Èuo sam da strižeš ovce; pastiri su tvoji bivali kod nas, i ne uèinismo im nepravde, i ništa im nije nestalo dokle god behu na Karmilu.
8. Pitaj sluge svoje, i kazaæe ti. Neka ovi momci nadju milost pred tobom, jer dodjosmo u dobar dan. Daj slugama svojim i Davidu sinu svom što ti dodje do ruke.
9. I dodjoše momci Davidovi, i kazaše Navalu u ime Davidovo sve ove reèi, i uæutaše.
10. A Naval odgovori slugama Davidovim i reèe: Ko je David? I ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koje beže od svojih gospodara.
11. Eda li æu uzeti hleb svoj i vodu svoju i meso što sam poklao za ljude koji mi strižu ovce, pa dati ljudima kojih ne znam odakle su?
12. Tada se vratiše momci Davidovi svojim putem, vratiše se, i došavši kazaše mu sve ove reèi.
13. A David reèe svojim ljudima: Pripašite svaki svoj maè. I pripasaše svaki svoj maè, i David pripasa svoj maè; i podje za Davidom do èetiri stotine ljudi, a dvesta ostaše kod prtljaga.
14. Ali Avigeji, ženi Navalovoj, kaza jedan izmedju sluga njegovih govoreæi: Evo, David posla iz pustinje poslanike da pozdravi gospodara našeg, a on ih otera.
15. A ti su nam ljudi bili vrlo dobri. Niti nam uèiniše krivo, niti nam èega nesta dokle god bejasmo kod njih u polju.
16. Nego nam behu zidovi i noæu i danju, dokle god bejasmo kod njih pasuæi ovce.
17. Zato sada gledaj i promisli šta æeš èiniti, jer je gotovo zlo gospodaru našem i svemu domu njegovom; a on je zao èovek, da mu se ne može govoriti.
18. Tada Avigeja brže uze dvesta hlebova i dve mešine vina i pet ovaca zgotovljenih i pet merica prženog žita, i sto grozdova suvog groždja i dvesta gruda suvih smokava, i metnu na magarce.
19. I reèe momcima svojim: Hajdete napred, a ja æu iæi za vama. A mužu svom Navalu ništa ne reèe.
20. I sedavši na magarca idjaše ispod gore, a gle David i ljudi njegovi silažahu pred nju, i sukobi se s njima.
21. A David govoraše: Ele sam zaludu èuvao sve što je taj imao u pustinji da mu ništa ne beše nestalo od svega što ima; jer mi vrati zlo za dobro.
22. To neka uèini Bog neprijateljima Davidovim i to neka doda, ako mu do zore od svega što ima ostavim i ono što mokri uz zid.
23. A kad Avigeja ugleda Davida, brže sidje s magarca, i pade pred Davidom na lice svoje i pokloni se do zemlje;
24. I padnuvši mu k nogama reèe: Na meni, gospodaru, neka bude ta krivica; ali da progovori sluškinja tvoja tebi, i èuj reèi sluškinje svoje.
25. Neka gospodar moj ne gleda na tog nevaljalog èoveka, Navala, jer je kao ime što mu je; Naval mu je ime, i bezumlje je kod njega. A ja sluškinja tvoja nisam videla momke gospodara svog koje si slao.
26. Zato sada, gospodaru, tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, Gospod ti ne da da ideš na krv i da se osvetiš svojom rukom. Zato sada neka bude neprijateljima tvojim kao Navalu i svima koji traže zla gospodaru mom.
27. Evo dar što je donela sluškinja gospodaru svom, da se da momcima koji idu za gospodarem mojim.
28. Oprosti sluškinji svojoj krivicu; jer æe Gospod zacelo naèiniti tvrdu kuæu gospodaru mom; jer ratove Gospodnje vodi gospodar moj i nije se našlo zlo na tebi nikad za tvog veka.
29. I da ustane èovek da te goni i traži dušu tvoju, duša æe gospodara mog biti vezana u svežnju živih kod Gospoda Boga tvog, a duše æe neprijatelja tvojih baciti kao iz praæke.
30. I kad Gospod uèini gospodaru mom svako dobro koje ti je obrekao, i postavi te vodjom Izrailju,
31. Neæe ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mog da je prolio krv nizašta i da se sam osvetio gospodar moj. I kad uèini Gospod dobro gospodaru mom, opomenuæeš se sluškinje svoje.
32. Tada reèe David Avigeji: Da je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, koji te danas posla meni na susret!
33. I da su blagoslovene reèi tvoje, i ti da si blagoslovena, koja me odvrati danas da ne idem na krv i osvetim se svojom rukom.
34. Doista, tako živ bio Gospod Bog Izrailjev, koji mi ne dade da ti uèinim zlo, da mi nisi brže izašla na susret, ne bi ostalo Navalu do zore ni ono što uza zid mokri.
35. I primi David iz ruke njene šta mu beše donela, i reèe joj: Idi s mirom kuæi svojoj; eto, poslušah te, i pogledah na te.
36. Potom se Avigeja vrati k Navalu; a gle, kod njega gozba u kuæi, kao carska gozba, i srce Navalu beše veselo, i beše pijan vrlo. Zato mu ona ne reèe ništa do jutra.
37. A ujutru kad se Naval otrezni, kaza mu žena sve ovo; a u njemu obamre srce njegovo, i on posta kao kamen.
38. A kad prodje do deset dana, udari Gospod Navala, te umre.
39. A kad David èu da je umro Naval, reèe: Da je blagosloven Gospod, koji osveti sramotu moju od Navala, i zadrža slugu svog oda zla, a obrati Gospod Navalu na glavu zloæu njegovu. Potom posla David i poruèi Avigeji da æe je uzeti za ženu.
40. I sluge Davidove dodjoše k Avigeji na Karmil, i rekoše joj govoreæi: David nas posla k tebi da te uzme za ženu.
41. A ona usta i pokloni se licem do zemlje, i reèe: Evo sluškinje tvoje, da služi i da pere noge slugama gospodara svog.
42. Potom brže usta Avigeja, i sede na magarca, i pet devojaka njenih podje za njom, i otide za poslanicima Davidovim, i posta mu žena.
43. A David uze i Ahinoamu iz Jezraela: i obe mu behu žene.
44. Jer Saul dade Mihalu kæer svoju, ženu Davidovom, Faltiju sinu Laisovom iz Galima.
←  1Samuel (25/31)  →