←  1Samuel (23/31)  →
1. Tada javiše Davidu govoreæi: Evo Filisteji udariše na Keilu, i haraju gumna.
2. I upita David Gospoda govoreæi: Hoæu li iæi i udariti na te Filisteje? A Gospod reèe Davidu: Idi, i pobiæeš Filisteje i izbaviti Keilu.
3. A Davidu rekoše ljudi njegovi: Evo nas je strah ovde u Judinoj zemlji, a šta æe biti kad podjemo u Keilu, na logor filistejski?
4. Zato David opet upita Gospoda, a Gospod mu odgovori i reèe: Ustani, idi u Keilu, jer æu ja predati Filisteje u ruke tvoje.
5. Tada otide David sa svojim ljudima u Keilu, i udari na Filisteje, i otera im stoku, i pobi ih ljuto; tako izbavi David stanovnike keilske.
6. A kad Avijatar, sin Ahimelehov, pobeže k Davidu u Keilu, donese sa sobom opleæak.
7. Potom javiše Saulu da je David došao u Keilu; i reèe Saul: Dao ga je Bog u moje ruke, jer se zatvorio ušavši u grad, koji ima vrata i prevornice.
8. I sazva Saul sav narod na vojsku da ide na Keilu i opkoli Davida i ljude njegove.
9. Ali David doznavši da mu Saul zlo kuje, reèe Avijataru svešteniku: Uzmi na se opleæak.
10. I reèe David: Gospode Bože Izrailjev! Èuo je sluga Tvoj da se Saul sprema da dodje na Keilu da raskopa grad mene radi.
11. Hoæe li me Keiljani predati u njegove ruke? Hoæe li doæi Saul kao što je èuo sluga Tvoj? Gospode Bože Izrailjev! Kaži sluzi svom. A Gospod odgovori: Doæi æe.
12. Opet reèe David: Keiljani hoæe li predati mene i moje ljude u ruke Saulove? A Gospod odgovori: Predaæe.
13. Tada se David podiže sa svojim ljudima, oko šest stotina ljudi, i otidoše iz Keile, i idoše kuda mogoše. A kad Saulu javiše da je David pobegao iz Keile, tada on ne hte iæi.
14. A David se bavljaše u pustinji po tvrdim mestima, i namesti se na jednom brdu u pustinji Zifu. A Saul ga tražaše jednako, ali ga Gospod ne dade u njegove ruke.
15. I David, videæi da je Saul izašao te traži dušu njegovu, osta u pustinji Zifu, u šumi.
16. A Jonatan, sin Saulov, podiže se i dodje k Davidu u šumu, i ukrepi mu ruku u Gospodu;
17. I reèe mu: Ne boj se, jer te neæe stignuti ruka cara Saula oca mog; nego æeš carovati nad Izrailjem, a ja æu biti drugi za tobom; i Saul, otac moj, zna to.
18. I uèiniše njih dvojica veru pred Gospodom; i David osta u šumi, a Jonatan otide kuæi svojoj.
19. Tada dodjoše Zifeji k Saulu u Gavaju, i rekoše: Ne krije li se David kod nas po tvrdim mestima u šumi na brdu Eheli nadesno od Gesimona?
20. Sada dakle po svoj želji duše svoje, care, izadji, a naše æe biti da ga predamo u ruke caru.
21. A Saul reèe: Gospod da vas blagoslovi, što me požaliste.
22. Idite sada i doznajte još bolje i razberite i promotrite gde se sakrio i ko ga je onde video; jer mi kažu da je vrlo lukav.
23. Promotrite i vidite sva mesta gde se krije, pa opet dodjite k meni kad dobro doznate, i ja æu poæi s vama; i ako bude u zemlji, tražiæu ga po svim hiljadama Judinim.
24. Tada ustaše i otidoše u Zif pre Saula; a David i ljudi njegovi behu u pustinji Maonu u ravnici nadesno od Gesimona.
25. I Saul izadje sa svojim ljudima da ga traži; a Davidu javiše, te on sidje sa stene i stade u pustinji Maonu. A Saul kad to èu, otide za Davidom u pustinju Maon.
26. I Saul idjaše jednom stranom planine, a David sa svojim ljudima drugom stranom planine; i David hiæaše da uteèe Saulu, jer Saul sa svojim ljudima opkoljavaše Davida i njegove ljude da ih pohvata.
27. U tom dodje glasnik Saulu govoreæi: Brže hodi; jer Filisteji udariše na zemlju.
28. Tada se vrati Saul ne terajuæi dalje Davida, i otide pred Filisteje. Otuda se prozva ono mesto Sela-Amalekot.
←  1Samuel (23/31)  →