←  1Samuel (19/31)  →
1. I Saul govori Jonatanu sinu svom i svim slugama svojim da ubiju Davida; ali Jonatan sin Saulov ljubljaše veoma Davida.
2. I javi Jonatan Davidu i reèe mu: Saul, otac moj, traži da te ubije; nego se èuvaj sutra, skloni se gdegod i prikrij se.
3. A ja æu izaæi i stajaæu pored oca svog u polju gde ti budeš, i govoriæu o tebi s ocem svojim, i šta doznam javiæu ti.
4. I Jonatan progovori za Davida Saulu ocu svom, i reèe mu: Da se ne ogreši car o slugu svog Davida, jer se on nije ogrešio o tebe, nego je još vrlo dobro za te šta je èinio.
5. Jer nije mario za život svoj i pobio je Filisteje, i Gospod uèini spasenje veliko svemu Izrailju; video si i radovao si se; pa zašto bi se ogrešio o krv pravu i ubio Davida nizašta?
6. I posluša Saul Jonatana, i zakle se Saul: Tako živ bio Gospod, neæe poginuti.
7. Tada Jonatan dozva Davida, i kaza mu Jonatan sve ovo; i dovede Jonatan Davida k Saulu, i opet bi pred njim kao pre.
8. I nasta opet rat, i David izadje i pobi se s Filistejima, i razbi ih veoma, te bežaše od njega.
9. Potom zli duh Gospodnji napade Saula kad sedjaše kod kuæe i držaše koplje u ruci, a David udaraše rukom o gusle.
10. I Saul htede Davida kopljem prikovati za zid, ali se on izmaèe Saulu, te koplje udari u zid, a David pobeže i izbavi se onu noæ.
11. A Saul posla ljude ka kuæi Davidovoj da ga èuvaju i ujutru ubiju. A to javi Davidu žena njegova Mihala govoreæi: Ako noæas ne izbaviš dušu svoju, ujutru æeš poginuti.
12. Tada Mihala spusti Davida kroz prozor, te otide i pobeže i izbavi se.
13. A Mihala uze lik, i metnu ga u postelju, i metnu mu pod glavu uzglavlje od kostreti, i pokri ga haljinom.
14. I kad Saul posla ljude da uhvate Davida, ona reèe: Bolestan je.
15. A Saul posla opet ljude da vide Davida govoreæi: Donesite mi ga u postelji da ga pogubim.
16. A kad dodjoše poslani, gle, lik u postelji i uzglavlje od kostreti pod glavom mu.
17. I reèe Saul Mihali: Što me tako prevari i pusti neprijatelja mog da uteèe? A Mihala reèe Saulu: On mi reèe: Pusti me, ili æu te ubiti.
18. Tako David pobeže i izbavi se, i dodje k Samuilu u Ramu, i pripovedi mu sve što mu je uèinio Saul. I otidoše on i Samuilo, i ostaše u Najotu.
19. A Saulu dodje glas i rekoše mu: Eno Davida u Najotu u Rami.
20. Tada posla Saul ljude da uhvate Davida; i oni videše zbor proroka gde prorokuju, a Samuilo im starešina. I duh Gospodnji dodje na poslanike Saulove, te i oni prorokovahu.
21. A kad to javiše Saulu, on posla druge poslanike, ali i oni prorokovahu; te Saul opet posla treæe poslanike, ali i oni prorokovahu.
22. Tada sam podje u Ramu, i kad dodje na veliki studenac koji je u Sokotu, zapita govoreæi: Gde je Samuilo i David? I rekoše mu: Eno ih u Najotu u Rami.
23. I podje u Najot u Rami; ali i na njega sidje duh Božji, te iduæi dalje prorokova dokle dodje u Najot u Rami.
24. Pa skide i on haljine svoje sa sebe, i prorokova i on pred Samuilom, i padnuvši ležaše go ceo onaj dan i svu noæ. Stoga se govori: Eda li je i Saul medju prorocima?
←  1Samuel (19/31)  →