←  1Samuel (17/31)  →
1. Tada Filisteji skupiše vojsku svoju da vojuju, i skupiše se u Sokotu Judinom, i stadoše u logor izmedju Sokota i Azike na medji damimskoj.
2. A Saul i Izrailjci skupiše se i stadoše u logor u dolini Ili, i uvrstaše se prema Filistejima.
3. I Filisteji stajahu na brdu odonuda a Izrailjci stajahu na brdu odovuda, a medju njima beše dolina.
4. I izadje iz logora filistejskog jedan zatoènik po imenu Golijat iz Gata, visok šest lakata i ped.
5. I na glavi mu beše kapa od bronze, i oklop ploèast na njemu od bronze; i beše oklop težak pet hiljada sikala.
6. I nogavice od bronze behu mu na nogama, i štit od bronze na ramenima.
7. A kopljaèa od koplja mu beše kao vratilo, a gvoždja u koplju mu beše šest stotina sikala; i koji mu oružje nošaše idjaše pred njim.
8. On stavši vikaše vojsku izrailjsku, i govoraše im: Što ste izašli uvrstavši se? Nisam li ja Filistejin a vi sluge Saulove? Izberite jednog izmedju sebe, pa neka izadje k meni.
9. Ako me nadjaèa i pogubi me, mi æemo vam biti sluge; ako li ja njega nadjaèam i pogubim ga, onda æete vi biti nama sluge, i služiæete nam.
10. Još govoraše Filistejin: Ja osramotih danas vojsku izrailjsku: dajte mi èoveka da se bijemo.
11. A kad Saul i sav Izrailj èu šta reèe Filistejin, prepadoše se i uplašiše se vrlo.
12. A beše David sin jednog Efraæanina, iz Vitlejema Judinog, kome ime beše Jesej, koji imaše osam sinova i beše u vreme Saulovo star i vremenit medju ljudima.
13. I tri najstarija sina Jesejeva otidoše za Saulom na vojsku; a imena trojici sinova njegovih koji otidoše na vojsku behu prvencu Elijav a drugom Avinadav a treæem Sama.
14. A David beše najmladji. I ona tri najstarija otidoše za Saulom.
15. A David otide od Saula i vrati se u Vitlejem da pase ovce oca svog.
16. A Filistejin izlažaše jutrom i veèerom, i staja èetrdeset dana.
17. A Jesej reèe Davidu, sinu svom: Uzmi sada za braæu svoju efu ovog prženog žita i ovih deset hlebova, i odnesi brže u logor braæi svojoj.
18. A ovih deset mladih siraca odnesi hiljadniku, i vidi braæu svoju kako su, i donesi od njih znak.
19. A Saul i oni i sav Izrailj behu u dolini Ili ratujuæi s Filistejima.
20. I tako David usta rano i ostavi ovce na èuvaru; pa uze i otide kako mu zapovedi Jesej; i dodje na mesto gde beše logor, i vojska izlažaše da se vrsta za boj, i podizaše ubojnu viku.
21. I stajaše vojska izrailjska i filistejska jedna prema drugoj.
22. Tada ostavi David svoj prtljag kod èuvara koji èuvaše prtljag i otrèa u vojsku, i dodje i zapita braæu svoju za zdravlje.
23. I dokle govoraše s njima, gle, onaj zatoènik po imenu Golijat Filistejin iz Gata, izadje iz vojske filistejske i govoraše kao pre, i David èu.
24. A svi Izrailjci kad videše tog èoveka, uzbegoše od njega, i beše ih strah veoma.
25. I govorahu Izrailjci: Videste li tog èoveka što izadje? Jer izadje da sramoti Izrailja. A ko bi ga pogubio, car bi mu dao silno blago, i kæer svoju dao bi mu; i oslobodio bi dom oca njegovog u Izrailju.
26. Tada reèe David ljudima koji stajahu oko njega govoreæi: Šta æe se uèiniti èoveku koji pogubi tog Filistejina i skine sramotu s Izrailja? Jer ko je taj Filistejin neobrezani da sramoti vojsku Boga Živog?
27. A narod mu odgovori iste reèi govoreæi: To æe se uèiniti onome ko ga pogubi.
28. A kad èu Elijav brat njegov najstariji kako se razgovara s tim ljudima, razljuti se Elijav na Davida, i reèe mu: Što si došao? I na kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam ja obest tvoju i zloæu srca tvog; došao si da vidiš boj.
29. A David reèe: Šta sam sad uèinio? Zapovedjeno mi je.
30. Potom okrenu se od njega k drugom i zapita kao pre; i narod mu odgovori kao pre.
31. I kad èuše reèi koje govoraše David, javiše ih Saulu, a on ga dozva k sebi.
32. I David reèe Saulu: Neka se niko ne plaši od onog; sluga æe tvoj izaæi i biæe se s Filistejinom.
33. A Saul reèe Davidu: Ne možeš ti iæi na Filistejina da se biješ s njim, jer si ti dete a on je vojnik od mladosti svoje.
34. A David reèe Saulu: Sluga je tvoj pasao ovce oca svog; pa kad dodje lav ili medved i odnese ovcu iz stada,
35. Ja potrèah za njim, i udarih ga i oteh mu iz èeljusti; i kad bi skoèio na me; uhvatih ga za grlo, te ga bih i ubih.
36. I lava i medveda ubijao je tvoj sluga, pa æe i taj Filistejin neobrezani proæi kao oni; jer osramoti vojsku Boga Živog.
37. Još reèe David: Gospod koji me je saèuvao od lava i medveda, On æe me saèuvati i od ovog Filistejina. Tada reèe Saul Davidu: Idi, i Gospod neka bude s tobom.
38. I Saul dade Davidu svoje oružje, i metnu mu na glavu kapu svoju od bronze i metnu oklop na nj.
39. I pripasa David maè njegov preko svog odela i podje, ali ne beše navikao, pa reèe David Saulu: Ne mogu iæi s tim, jer nisam navikao. Pa skide David sa sebe.
40. I uze štap svoj u ruku, i izabra na potoku pet glatkih kamena i metnu ih u torbu pastirsku, koju imaše, i uze praæu svoju u ruku, i tako podje ka Filistejinu.
41. A i Filistejin idjaše sve bliže k Davidu, a èovek koji mu nošaše oružje, idjaše pred njim.
42. A kad Filistejin pogleda i vide Davida, podsmehnu mu se, što beše mlad i smedj i lepog lica.
43. I reèe Filistejin Davidu: Eda li sam pseto, te ideš na me sa štapom? I proklinjaše Filistejin Davida bogovima svojim.
44. I reèe Filistejin Davidu: Hodi k meni da dam telo tvoje pticama nebeskim i zverima zemaljskim.
45. A David reèe Filistejinu: Ti ideš na me s maèem i s kopljem i sa štitom; a ja idem na te u ime Gospoda nad vojskama, Boga vojske Izrailjeve, kog si ružio.
46. Danas æe te Gospod dati meni u ruke, i ubiæu te, i skinuæu glavu s tebe, i daæu danas telesa vojske filistejske pticama nebeskim i zverima zemaljskim, i poznaæe sva zemlja da je Bog u Izrailju.
47. I znaæe sav ovaj zbor da Gospod ne spasava maèem ni kopljem, jer je rat Gospodnji, zato æe vas dati nama u ruke.
48. A kad se Filistejin podiže i dodje bliže k Davidu, David brže istrèa na bojište pred Filistejina.
49. I David turi ruku svoju u torbu svoju, i izvadi iz nje kamen, i baci ga iz praæe, i pogodi Filistejina u èelo i udje mu kamen u èelo, te pade nièice na zemlju.
50. Tako David praæom i kamenom nadjaèa Filistejina, i udari Filistejina i ubi ga; a nemaše David maèa u ruci.
51. I pritrèavši David stade na Filistejina, i zgrabi maè njegov i izvuèe ga iz korica i pogubi ga i odseèe mu glavu. A Filisteji kad videše gde pogibe junak njihov pobegoše.
52. A Izrailjci i Judejci ustaše i povikaše i poteraše Filisteje do doline i do vrata akaronskih; i padaše pobijeni Filisteji po putu sarajimskom do Gata i do Akarona.
53. Potom se vratiše sinovi Izrailjevi teravši Filisteje, i opleniše logor njihov.
54. A David uze glavu Filistejinovu, i odnese je u Jerusalim, a oružje njegovo ostavi u svojoj kolibi.
55. A kad Saul vide Davida gde ide pred Filistejina, reèe Aveniru vojvodi: Èiji je sin taj mladiæ, Avenire? A Avenir reèe: Kako je živa duša tvoja care, ne znam.
56. A car reèe: Pitaj èiji je sin taj mladiæ.
57. A kad se vrati David pogubivši Filistejina, uze ga Avenir i izvede ga pred Saula, a u ruci mu beše glava Filistejinova.
58. I Saul reèe mu: Èiji si sin, dete? A David reèe: Ja sam sin sluge tvog Jeseja Vitlejemca.
←  1Samuel (17/31)  →