←  1Samuel (15/31)  →
1. A Samuilo reèe Saulu: Gospod me je poslao da te pomažem za cara nad narodom Njegovim, nad Izrailjem; slušaj dakle reèi Gospodnje.
2. Ovako veli Gospod nad vojskama: Opomenuh se šta je uèinio Amalik Izrailju, kako mu se opro na putu kad je išao iz Misira.
3. Zato idi i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i šta je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce.
4. Tada Saul sazva narod, i izbroja ih u Telaimu, i beše ih dvesta hiljada pešaka i deset hiljada ljudi od Jude.
5. I dodje Saul do grada amalièkog, i namesti zasedu u potoku.
6. I reèe Saul Kenejima: Idite, odvojite se, uklonite se od Amalika, da vas ne bi potro s njima; jer ste vi uèinili milost svim sinovima Izrailjevim kad su išli iz Misira. I otidoše Keneji od Amalika.
7. I Saul pobi Amalike od Avile do Sura, koji je prema Misiru.
8. I uhvati Agaga cara amalièkog živog, a sav narod njegov pobi oštrim maèem.
9. I Saul i narod njegov poštede Agaga i najbolje ovce i najbolje volove i ugojenu stoku i jaganjce i sve što beše dobro, i ne hteše pobiti; nego šta beše zlo i bez cene, ono pobiše.
10. Zato dodje reè Gospodnja k Samuilu govoreæi:
11. Kajem se što sam Saula postavio carem, jer je odstupio od mene, i nije izvršio moje reèi. I rasrdi se Samuilo vrlo, i vikaše ka Gospodu svu noæ.
12. I ustavši rano Samuilo podje pred Saula. I javiše Samuilu govoreæi: Saul dodje u Karmil, i eno podiže sebi spomenik, pa se vrati odande i otide dalje i sidje u Galgal.
13. Kad Samuilo dodje k Saulu, reèe mu Saul: Blagosloven da si Gospodu! Izvršio sam reè Gospodnju.
14. A Samuilo reèe: Kakva je to bleka ovaca u ušima mojim? I rika volova koju èujem?
15. A Saul reèe: Od Amalika dognaše ih; jer narod poštede najbolje ovce i najbolje volove da prinese na žrtvu Gospodu Bogu tvom; ostalo pak pobismo kao prokleto.
16. A Samuilo reèe Saulu: Stani da ti kažem šta mi je rekao Gospod noæas. Reèe mu: Govori.
17. Tada reèe Samuilo: Nisi li bio mali sam u svojim oèima, pak si postao glava plemenima Izrailjevim, i Gospod te pomaza za cara nad Izrailjem?
18. I Gospod te posla na ovaj put i reèe: Idi, pobij grešne Amalike, i vojuj na njih dokle ih ne istrebite.
19. Zašto, dakle, ne posluša glas Gospodnji, nego se naklopi na plen, i uèini zlo pred Gospodom?
20. A Saul odgovori Samuilu: Ta poslušao sam glas Gospodnji, i išao sam putem kojim me posla Gospod, i doveo sam Agaga cara amalièkog, a Amalike sam istrebio.
21. Nego narod uze od plena ovce i volove, najbolje izmedju prokletih stvari, da prinese na žrtvu Gospodu Bogu tvom u Galgalu.
22. Ali Samuilo reèe: Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas Njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske.
23. Jer je neposlušnost kao greh od èaranja, i nepokornost kao sujeverstvo i idolopoklonstvo. Odbacio si reè Gospodnju, zato je i On tebe odbacio da ne budeš više car.
24. Tada reèe Saul Samuilu: Zgrešio sam što sam prestupio zapovest Gospodnju i tvoje reèi; jer pobojah se naroda i poslušah glas njegov.
25. Nego sada oprosti mi greh moj, i vrati se sa mnom da se poklonim Gospodu.
26. A Samuilo reèe Saulu: Neæu se vratiti s tobom, jer si odbacio reè Gospodnju, i zato je tebe Gospod odbacio da ne budeš više car nad Izrailjem.
27. I Samuilo se okrete da ide, ali ga Saul uhvati za skut od plašta njegovog, te se odadre.
28. Tada mu reèe Samuilo: Odadro je Gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas, i dao ga bližnjem tvom, koji je bolji od tebe.
29. I doista Junak Izrailjev neæe slagati, niti æe se raskajati; jer nije èovek da se kaje.
30. A on reèe: Zgrešio sam; ali mi sad uèini èast pred starešinama naroda mog i pred Izrailjem, i vrati se sa mnom da se poklonim Gospodu Bogu tvom.
31. I vrativši se Samuilo otide za Saulom, i pokloni se Saul Gospodu.
32. Potom reèe Samuilo: Dovedite mi Agaga, cara amalièkog. I dodje k njemu Agag veseo, jer govoraše Agag: Zaista, prošla je gorèina smrtna.
33. Ali Samuilo reèe: Kako je tvoj maè uèinio te su žene ostale bez dece, tako æe ostati bez dece tvoja majka medju ženama. I iseèe Samuilo Agaga pred Gospodom u Galgalu.
34. Potom otide Samuilo u Ramu, a Saul otide kuæi svojoj u Gavaju Saulovu.
35. I Samuilo ne vide više Saula do svoje smrti, i plakaše Samuilo za Saulom, što se Gospod pokaja što je postavio Saula carem nad Izrailjem.
←  1Samuel (15/31)  →