←  1Samuel (12/31)  →
1. Tada reèe Samuilo svemu Izrailju: Eto, poslušao sam glas vaš u svemu što mi rekoste, i postavih cara nad vama.
2. I sada eto, car ide pred vama, a ja sam ostareo i osedeo; i sinovi moji eto su medju vama; i ja sam išao pred vama od mladosti svoje do danas.
3. Evo me, odgovorite mi pred Gospodom i pred pomazanikom Njegovim. Kome sam uzeo vola ili kome sam uzeo magarca? Kome sam uèinio nasilje? Kome sam uèinio krivo? Ili iz èije sam ruke uzeo poklon, da bih stiskao oèi njega radi? Pa æu vam vratiti.
4. A oni rekoše: Nisi nam uèinio sile niti si kome uèinio krivo, niti si uzeo šta iz èije ruke.
5. Još im reèe: Svedok je Gospod na vas, i svedok je pomazanik Njegov danas, da niste našli ništa u mojim rukama. i rekoše: Svedok je.
6. Tada reèe Samuilo narodu: Gospod je koji je postavio Mojsija i Arona, i koji je izveo oce vaše iz zemlje misirske.
7. Sada, dakle, stanite da se prem s vama pred Gospodom za sva dobra što je èinio Gospod vama i vašim ocima.
8. Pošto dodje Jakov u Misir, vikaše oci vaši ka Gospodu, i Gospod posla Mojsija i Arona, koji izvedoše oce vaše iz Misira i naseliše ih na ovom mestu.
9. Ali zaboraviše Gospoda Boga svog, te ih dade u ruke Sisari, vojvodi asorskom, i u ruke Filistejima, i u ruke caru moavskom, koji vojevaše na njih.
10. Ali vikaše ka Gospodu i rekoše: Sagrešismo što ostavismo Gospoda i služismo Valima i Astarotama; ali sada izbavi nas iz ruku neprijatelja naših, pa æemo ti služiti.
11. I Gospod posla Jerovala i Vedana i Jeftaja i Samuila, i ote vas iz ruku neprijatelja vaših unaokolo, te živeste bez straha.
12. Ali kad videste Nasa, cara amonskog, gde dodje na vas, rekoste mi: Ne, nego car neka caruje nad nama, premda Gospod Bog vaš beše Car vaš.
13. Sada dakle, eto cara kog izabraste, kog iskaste; evo Gospod je postavio cara nad vama.
14. Ako se uzbojite Gospoda, i Njemu uzaslužite, i uzaslušate glas Njegov i ne usprotivite se zapovesti Gospodnjoj, tada æete i vi i car vaš koji caruje nad vama iæi za Gospodom Bogom svojim.
15. Ako li ne uzaslušate glas Gospodnji, nego se usprotivite zapovesti Gospodnjoj, tada æe biti ruka Gospodnja protiv vas kao što je bila protiv otaca vaših.
16. Ali stanite sada još, i vidite ovu stvar veliku koju æe uèiniti Gospod pred vašim oèima.
17. Nije li danas žetva pšenièna? Ja æu prizvati Gospoda, i spustiæe gromove i dažd, da razumete i vidite koliko je zlo što uèiniste pred Gospodom iskavši sebi cara.
18. Tada Samuilo zavapi ka Gospodu, i Gospod spusti gromove i dažd u taj dan; i sav se narod poboja vrlo Gospoda i Samuila.
19. I reèe sav narod Samuilu: Moli se za sluge svoje Gospodu Bogu svom da ne pomremo; jer dodasmo k svim gresima svojim zlo ištuæi sebi cara.
20. Tad reèe Samuilo narodu: Ne bojte se, vi ste uèinili sve ovo zlo; ali ne odstupajte od Gospoda, nego služite Gospodu svim srcem svojim.
21. Ne odstupajte; jer biste pošli za ništavim stvarima, koje ne pomažu, niti izbavljaju, jer su ništave.
22. Jer Gospod neæe ostaviti narod svoj radi velikog imena svog; jer Gospodu bi volja da vas uèini svojim narodom.
23. A meni ne dao Bog da zgrešim Gospodu i prestanem moliti se za vas; nego æu vas upuæivati na put dobar i prav.
24. Samo se Bojte Gospoda i služite mu istinito, svim srcem svojim, jer vidite, kakve je velike stvari uèinio za vas.
25. Ako li zlo ušèinite, propašæete i vi i car vaš.
←  1Samuel (12/31)  →