←  1Chronicles (5/29)  →
1. A sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog, jer on beše prvenac, ali kad oskrvni postelju oca svog, dano bi njegovo prvenaštvo sinovima Josifa sina Izrailjevog, ali ne tako da se broji prvenac,
2. Jer Juda bi najsilniji medju braæom svojom i od njega je vodj, ali prvenaštvo dobi Josif;
3. Sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog behu: Anoh i Faluj, Esron i Harmija,
4. Sinovi Joilovi: Semaja sin mu, a njegov sin Gog, a njegov sin Simej,
5. A njegov sin Miha, a njegov sin Reaja, a njegov sin Val,
6. A njegov sin Veira, kog odvede Teglat-Felasar car asirski; on beše knez plemena Ruvimovog.
7. A braæi njegovoj po porodicama njihovim kad se izbrojaše po kolenima svojim, beše knez Jeilo i Zaharija,
8. A Vela sin Azaza sina Seme sina Joilovog; on življaše u Aroiru i do Nevona i Valmeona.
9. Potom življaše k istoku dori do pustinje od reke Efrata, jer im se stoka umnoži u zemlji galadskoj.
10. I za vremena Saulovog vojevaše na Agarene, koji izgiboše od ruke njihove; i tako se naseliše u šatorima njihovim po svemu istoènom kraju zemlje galadske.
11. A sinovi Gadovi življahu prema njima u zemlji vasanskoj do Salhe.
12. Joilo im beše poglavar, a Safan drugi, pa Janaj i Safat u Vasanu.
13. A braæa njihova po domovima otaèkim behu: Mihailo i Mesulam i Seva i Joraj i Jahan i Zije i Ever, sedmorica.
14. Ti behu sinovi Avihaila sina Urija sina Jaroje sina Galada sina Mihaila sina Jesisaja sina Jadona sina Vuzovog.
15. Ahije sin Avdila sina Gunijevog beše poglavar u domu otaca njihovih.
16. I življahu u Galadu, u Vasanu i selima njegovim i u svim podgradjima saronskim do medja njegovih.
17. Svi ovi biše izbrojani za vremena Jotama, cara Judinog i za vreme Jerovoama, cara Izrailjevog.
18. Sinova Ruvimovih i Gadovih i polovine plemena Manasijinog, hrabrih ljudi, što nošahu štit i maè, i zatezahu luk, i veštih boju, beše èetrdeset i èetiri hiljade i sedam stotina i šezdeset, koji idjahu na vojsku;
19. I vojevaše na Agarene, na Jetureje i Nafiseje i Nodaveje,
20. I dodje im pomoæ suprot njih, i Agareni im biše dani u ruke i sve što imahu; jer zavapiše Bogu u boju, i usliši ih, jer se pouzdaše u Nj.
21. I zapleniše stoku njihovu, pedeset hiljada kamila i dvesta i pedeset hiljada ovaca i dve hiljade magaraca i sto hiljada duša ljudskih.
22. A ranjenih mnogo pade; jer taj boj bi od Boga; i nastavaše na mestu njihovom do seobe svoje.
23. A sinovi polovine plemena Manasijinog življahu u toj zemlji od Vasana do Val-Ermona i Senira, do gore Ermona; behu se umnožili.
24. A ovo behu poglavari u domu otaca njihovih: Efer i Jesej i Elilo i Azrilo i Jeremija i Odavija i Jadilo, ljudi hrabri i na glasu poglavari u domu otaca svojih.
25. Ali kad zgrešiše Bogu otaca svojih i èiniše preljubu za bogovima naroda one zemlje, koje Bog istrebi ispred njih,
26. Podiže Bog Izrailjev duh Fula, cara asirskog i duh Teglat-Felasara, cara asirskog, i preseliše pleme Ruvimovo i pleme Gadovo i polovinu plemena Manasijinog, i odvedoše ih u Alu i u Avor i u Aru, i na reku Gozan, gde ostaše do danas.
←  1Chronicles (5/29)  →