←  1Chronicles (21/29)  →
1. Ali usta sotona na Izrailja i navrati Davida da izbroji Izrailja.
2. I reèe David Joavu i knezovima narodnim: Idite, izbrojite sinove Izrailjeve od Virsaveje dori do Dana, pa mi javite da znam koliko ih ima.
3. Ali Joav reèe: Neka doda Gospod narodu svom koliko ga je sada još sto puta toliko; nisu li, care gospodaru moj, svi sluge gospodaru mom? Zašto traži to gospodar moj? Zašto da bude na greh Izrailju?
4. Ali reè careva nadjaèa Joava. I tako otide Joav i obidje svega Izrailja, pa se vrati u Jerusalim.
5. I dade Joav broj prepisanog naroda Davidu; i beše svega naroda Izrailjevog hiljada hiljada i sto hiljada ljudi koji mahahu maèem, a naroda Judinog èetiri stotine i sedamdeset hiljada ljudi koji mahahu maèem.
6. A plemena Levijevog i Venijaminova ne izbroja s njima jer mrska beše Joavu zapovest careva.
7. A ne beše mila Bogu ta stvar; zato udari Izrailja.
8. I David reèe Bogu: Sagreših veoma što to uradih; ali uzmi bezakonje sluge svog, jer veoma ludo radih.
9. A Gospod reèe Gadu videocu Davidovom govoreæi:
10. Idi kaži Davidu i reci: Ovako veli Gospod: Troje ti dajem, izaberi jedno da ti uèinim.
11. I dodje Gad k Davidu i reèe mu: Tako veli Gospod, biraj:
12. Ili glad za tri godine, ili tri meseca da bežiš od neprijatelja svojih i maè neprijatelja tvojih da te stiže, ili tri dana maè Gospodnji i pomor da bude u zemlji i andjeo Gospodnji da ubija po svim krajevima Izrailjevim. Sada dakle gledaj šta æu odgovoriti onom koji me je poslao.
13. A David reèe Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke, jer je veoma velika milost Njegova; a ljudima da ne zapadnem u ruke.
14. I tako pusti Gospod pomor na Izrailja, te pade Izrailja sedamdeset hiljada ljudi.
15. I posla Gospod andjela u Jerusalim da ga ubija; i kad ubijaše, pogleda Gospod i sažali mu se sa zla; i reèe andjelu koji ubijaše: Dosta, spusti ruku svoju. A andjeo Gospodnji stajaše kod gumna Ornana Jevusejina,
16. A David podiže oèi svoje i vide andjela Gospodnjeg gde stoji izmedju zemlje i neba, a u ruci mu go maè, kojim beše zamahnuo na Jerusalim; i pade David i starešine nièice, obuèeni u kostret.
17. I reèe David Bogu: Nisam li ja zapovedio da se izbroji narod? Ja sam dakle zgrešio i zlo uèinio; a te ovce šta su uèinile? Gospode Bože moj, neka se ruka Tvoja obrati na me i na dom oca mog; ali ne na taj narod da ga potre.
18. Tada andjeo Gospodnji reèe Gadu da kaže Davidu da izidje gore i naèini oltar Gospodu na gumnu Ornana Jevusejina.
19. I izidje David po reèi Gadovoj, koju mu reèe u ime Gospodnje.
20. A Ornan okrenuvši se ugleda andjela, i sakri se sa èetiri sina svoja, jer Ornan vršaše pšenicu.
21. U tom dodje David do Ornana; i pogledavši Ornan kad vide Davida izidje iz gumna i pokloni se Davidu licem do zemlje.
22. Tada reèe David Ornanu: Daj mi to gumno da naèinim na njemu oltar Gospodu; za novce koliko vredi daj mi ga, da bi prestao pomor u narodu.
23. A Ornan reèe Davidu: Uzmi i neka èini gospodar moj car šta mu je drago; evo dajem i volove za žrtve paljenice, i kola za drva, i pšenicu za dar; sve to dajem.
24. A car David reèe Ornanu: Ne, nego æu kupiti za novce šta vredi, jer neæu da prinesem Gospodu šta je tvoje ni da prinesem žrtvu paljenicu poklonjenu.
25. I dade David Ornanu za ono mesto na meru šest stotina sikala zlata.
26. I onde naèini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i prizva Gospoda, i usliši ga spustivši oganj s neba na oltar žrtve paljenice.
27. I zapovedi Gospod andjelu, te vrati maè svoj u korice.
28. U ono vreme videvši David da ga Gospod usliši na gumnu Ornana Jevusejina, prinošaše žrtve onde.
29. A šator Gospodnji, koji naèini Mojsije u pustinji, i oltar za žrtve paljenice beše u to vreme na visini u Gavaonu.
30. I David ne može iæi k njemu da traži Boga, jer se uplaši od maèa andjela Gospodnjeg.
←  1Chronicles (21/29)  →