←  1Chronicles (19/29)  →
1. A posle toga umre Nas, car sinova Amonovih, i zacari se sin njegov na njegovo mesto.
2. I reèe David: Da uèinim milost Anunu sinu Nasovom, jer je otac njegov naèinio meni milost. I posla David poslanike da ga poteše za ocem. I dodjoše sluge Davidove u zemlju sinova Amonovih k Anunu da ga poteše.
3. A knezovi sinova Amonovih rekoše Anunu, gospodaru svom: Misliš da je David zato poslao ljude da te poteše što je rad uèiniti èast ocu tvom? A nisu zato došle sluge njegove k tebi da promotre i uhode i obore zemlju?
4. Tada Anun uhvati sluge Davidove, i obrija ih i odseèe im haljine po pole do zadnjice, i opravi ih natrag.
5. A kad neki otidoše, te javiše Davidu za te ljude, on posla pred njih, jer ljudi behu grdno osramoæeni, i poruèi im car: Sedite u Jerihonu dok vam naraste brada, pa onda dodjite natrag.
6. A kad videše sinovi Amonovi gde se omraziše s Davidom, onda Anun i sinovi Amonovi poslaše hiljadu talanata srebra da najme kola i konjika iz Mesopotamije i iz Sirije Mahe i iz Sove.
7. I najmiše trideset i dve hiljade kola i cara od Mahe s narodom njegovim, koji dodjoše i stadoše u logor prema Medevi. A i sinovi Amonovi skupiše se iz gradova svojih i dodjoše na boj.
8. A David kad to èu, posla Joava sa svom hrabrom vojskom.
9. I izidjoše sinovi Amonovi i uvrstaše se pred vratima gradskim; a carevi koji dodjoše behu za se u polju.
10. I Joav videæi nameštenu vojsku prema sebi spred i sastrag, uze odabrane iz sve vojske izrailjske, i namesti ih prema Sircima.
11. A ostali narod predade Avisaju, bratu svom; i namestiše ih prema sinovima Amonovim.
12. I reèe: Ako Sirci budu jaèi od mene, dodji mi u pomoæ; ako li sinovi Amonovi budu jaèi od tebe, ja æu tebi doæi u pomoæ.
13. Budi junak i držimo se junaèki za svoj narod i za gradove Boga svog; a Gospod neka uèini šta mu je drago.
14. Tada Joav i narod koji beše s njim primakoše se da udare na Sirce; ali oni pobegoše ispred njih.
15. A sinovi Amonovi kad videše gde pobegoše Sirci, pobegoše i oni ispred Avisaja brata njegovog i udjoše u svoj grad. Potom se Joav vrati u Jerusalim.
16. Ali Sirci kad videše da ih nadbiše Izrailjci, poslaše poslanike te dovedoše Sirce ispreko reke; a Sofak vojvoda Adad-Ezerov idjaše pred njima.
17. Kad to javiše Davidu, on skupi sve Izrailjce, i predje preko Jordana, i dodje k njima i namesti vojsku prema njima; a kad namesti David vojsku prema njima, pobiše se s njim.
18. Ali pobegoše Sirci ispred Izrailja, i pobi David Siraca sedam hiljada kola i èetrdeset hiljada pešaka, i Sofaka vojvodu pogubi.
19. I kad videše sluge Adad-Ezerove da ih razbi Izrailj, uèiniše mir s Davidom i služahu mu; i ne hteše više Sirci pomagati sinovima Amonovim.
←  1Chronicles (19/29)  →