| ← Psalms (69/150) → |
| 1. | Zborovođi. Po napjevu "Ljiljani". Davidov. |
| 2. | Spasi me, Bože: vode mi dođoše do grla! |
| 3. | U duboko blato zapadoh i nemam kamo nogu staviti; u duboku tonem vodu, pokrivaju me valovi. |
| 4. | Iznemogoh od vikanja, grlo mi je promuklo, oči mi klonuše Boga mog čekajuć'. |
| 5. | Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto. Tvrđi su od kostiju mojih oni što mi se nepravedno protive: zar mogu vratiti što nisam oteo? |
| 6. | Bože, ti znadeš bezumnost moju, moji ti grijesi nisu sakriti. |
| 7. | Nek' se ne postide zbog mene koji se u te uzdaju, Gospode, Jahve nad Vojskama! Neka se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov! |
| 8. | Jer zbog tebe podnesoh pogrdu, i stid mi pokri lice. |
| 9. | Tuđinac postadoh braći i stranac djeci majke svoje. |
| 10. | Jer me izjela revnost za Dom tvoj i poruge onih koji se rugaju tebi padoše na me. |
| 11. | Dušu sam postom mučio, okrenulo mi se u ruglo. |
| 12. | Uzeh kostrijet za haljinu, i postah im igračka. |
| 13. | Koji sjede na vratima protiv mene govore, vinopije mi rugalice poju. |
| 14. | No tebi se molim, Jahve, u vrijeme milosti, Bože; po velikoj dobroti svojoj ti me usliši po svojoj vjernoj pomoći! |
| 15. | Izvuci me iz blata da ne potonem, od onih koji me mrze izbavi me - iz voda dubokih. |
| 16. | Nek' me ne pokriju valovi, nek' me ne proguta dubina, nek' bezdan ne zatvori usta nada mnom! |
| 17. | Usliši me, Jahve, jer je dobrostiva milost tvoja, po velikom milosrđu pogledaj na me! |
| 18. | Ne sakrivaj lica pred slugom svojim; jer sam u stisci, usliši me brzo! |
| 19. | Približi se duši mojoj i spasi je; zbog dušmana mojih oslobodi me! |
| 20. | Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su očima svi koji me muče. |
| 21. | Ruganje mi slomilo srce i klonuh; čekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne nađoh. |
| 22. | U jelo mi žuči umiješaše, u mojoj me žeđi octom napojiše. |
| 23. | Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica! |
| 24. | Nek' im potamne oči da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe! |
| 25. | Izlij na njih ljutinu, žar tvoga gnjeva nek' ih zahvati! |
| 26. | Njihova kuća nek' opusti, u njihovu šatoru nek' nitko ne stanuje! |
| 27. | Jer su progonili koga ti pokara, bol povećaše onomu koga ti rani. |
| 28. | Na njihovu krivnju krivnju još dodaj, ne opravdali se pred tobom! |
| 29. | Nek' budu izbrisani iz knjige živih, među pravednike neka se ne broje! |
| 30. | A ja sam jadnik i bolnik - nek' me štiti tvoja pomoć, o Bože! |
| 31. | Božje ću ime hvaliti popijevkom, hvalit ću ga zahvalnicom. |
| 32. | Bit će to milije Jahvi no bik žrtveni, milije nego junac s papcima i rozima. |
| 33. | Gledajte, ubogi, i radujte se, nek' vam oživi srce, svima koji Boga tražite. |
| 34. | Jer siromahe Jahve čuje, on ne prezire sužanja svojih. |
| 35. | Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče. |
| 36. | Jer Bog će spasiti Sion - on će sagradit' gradove Judine - tu će oni stanovat', imati baštinu. |
| 37. | Baštinit će ga potomci slugu njegovih; prebivat će u njemu oni što ljube ime Božje. |
| ← Psalms (69/150) → |