← Psalms (50/150) → |
1. | Psalam. Asafov. Bog nad bogovima, Jahve, govori i zove zemlju od izlaza sunčeva do zalaza. |
2. | Sa Siona predivnog Bog zablista: |
3. | Bog naš dolazi i ne šuti. Pred njim ide oganj što proždire, oko njega silna bjesni oluja. |
4. | On zove nebesa odozgo i zemlju da sudi narodu svojemu: |
5. | Saberite mi sve pobožnike koji žrtvom Savez sa mnom sklopiše! |
6. | Nebesa objavljuju pravednost njegovu: on je Bog sudac! |
7. | Slušaj, narode moj, ja ću govoriti, o Izraele, svjedočit ću protiv tebe: ja, Bog - Bog tvoj! |
8. | Ne korim te zbog žrtava tvojih - paljenice su tvoje svagda preda mnom. |
9. | Neću od doma tvog' uzet junca, ni jaraca iz tvojih torova: |
10. | tÓa moje su sve životinje šumske, tisuće zvjeradi u gorama mojim. |
11. | Znam sve ptice nebeske, moje je sve što se miče u poljima. |
12. | Kad bih ogladnio, ne bih ti rekao, jer moja je zemlja i sve što je ispunja. |
13. | Zar da ja jedem meso bikova ili da pijem krv jaraca? |
14. | Prinesi Bogu žrtvu zahvalnu, ispuni Višnjemu zavjete svoje! |
15. | I zazovi me u dan tjeskobe: oslobodit ću te, a ti ćeš me slaviti." |
16. | A grešniku Bog progovara: "Što tumačiš naredbe moje, što mećeš u usta Savez moj? |
17. | Ti, komu stega ne prija, te riječi moje iza leđa bacaš? |
18. | Kad tata vidiš, s njime se bratimiš i družiš se s preljubnicima. |
19. | Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare. |
20. | U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje. |
21. | Sve si to činio, a ja da šutim? Zar misliš da sam ja tebi sličan? Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči." |
22. | Shvatite ovo svi vi koji Boga zaboraviste, da vas ne pograbim i nitko vas spasiti neće. |
23. | Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje. |
← Psalms (50/150) → |