←  Luke (24/24)    
1. Prvoga dana u tjednu, veoma rano, dođoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše.
2. Kamen nađoše otkotrljan od groba.
3. Uđoše, ali ne nađoše tijela Gospodina Isusa.
4. I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva čovjeka u blistavoj odjeći stadoše do njih.
5. Zastrašene obore lica k zemlji, a oni će im: "Što tražite Živoga među mrtvima?
6. Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji:
7. 'Treba da Sin Čovječji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treći dan da ustane.'"
8. I sjetiše se one riječi njegovih,
9. vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima.
10. A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima,
11. ali njima se te riječi pričiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu.
12. A Petar usta i potrča na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kući čudeći se tome što se zbilo.
13. I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija.
14. Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo.
15. I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima.
16. Ali prepoznati ga - bijaše uskraćeno njihovim očima.
17. On ih upita: "Što to putem pretresate među sobom?" Oni se snuždeni zaustave
18. te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: "Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?"
19. A on će: "Što to?" Odgovore mu: "Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom:
20. kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli.
21. A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo.
22. A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu,
23. ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ.
24. Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe."
25. A on će im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili!
26. Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?"
27. Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.
28. Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje.
29. No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!" I uniđe da ostane s njima.
30. Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.
31. Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju.
32. Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?"
33. U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.
34. Oni im rekoše: "Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!"
35. Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.
36. Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: "Mir vama!"
37. Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha.
38. Reče im Isus: "Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce?
39. Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam."
40. Rekavši to, pokaza im ruke i noge.
41. I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se čudom čudili, on im reče: "Imate li ovdje što za jelo?"
42. Oni mu pruže komad pečene ribe.
43. On uzme i pred njima pojede.
44. Nato im reče: "To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano."
45. Tada im otvori pamet da razumiju Pisma
46. te im reče: "Ovako je pisano: 'Krist će trpjeti i treći dan ustati od mrtvih,
47. i u njegovo će se ime propovijedati obraćenje i otpuštenje grijeha po svim narodima počevši od Jeruzalema.'
48. Vi ste tomu svjedoci.
49. I evo, ja šaljem na vas Obećanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obučete u Silu odozgor."
50. Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi.
51. I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo.
52. Oni mu se ničice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem
53. te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.
←  Luke (24/24)