← Luke (19/24) → |
1. | I uđe u Jerihon. Dok je njime prolazio, |
2. | eto čovjeka imenom Zakej. Bijaše on nadcarinik, i to bogat. |
3. | Želio je vidjeti tko je to Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio niska stasa. |
4. | Potrča naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao proći. |
5. | Kad Isus dođe na to mjesto, pogleda gore i reče mu: "Zakeju, žurno siđi! Danas mi je proboraviti u tvojoj kući." |
6. | On žurno siđe i primi ga sav radostan. |
7. | A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: "Čovjeku se grešniku svratio!" |
8. | A Zakej usta i reče Gospodinu: "Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko." |
9. | Reče mu na to Isus: "Danas je došlo spasenje ovoj kući jer i on je sin Abrahamov! |
10. | Ta Sin Čovječji dođe potražiti i spasiti izgubljeno!" |
11. | Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da će se umah pojaviti kraljevstvo Božje. |
12. | Reče dakle: "Neki je ugledan čovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati. |
13. | Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reče: 'Trgujte dok ne dođem.' |
14. | A njegovi ga građani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Nećemo da se ovaj zakralji nad nama.'" |
15. | Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili. |
16. | Pristupi prvi i reče: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.' |
17. | Reče mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!' |
18. | Dođe i drugi govoreći: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.' |
19. | I tomu reče: 'I ti budi nad pet gradova!'" |
20. | Treći, opet dođe govoreći: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu. |
21. | Bojao sam te se jer si čovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao.'" |
22. | Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam čovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao? |
23. | Zašto onda nisi uložio moj novac u novčarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.' |
24. | Nato reče nazočnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.' |
25. | Rekoše mu: 'Gospodaru, ta već ima deset mna!' |
26. | Kažem vam: svakomu koji ima još će se dati, a od onoga koji nema oduzet će se i ono što ima. |
27. | A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim očima!'" |
28. | Rekavši to, nastavi put uzlazeći u Jeruzalem. |
29. | Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika |
30. | govoreći: "Hajdete u selo pred vama. Čim uđete u nj, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite. |
31. | Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'" |
32. | Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im bijaše rekao. |
33. | I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: "Što driješite magare?" |
34. | Oni odgovore: "Gospodinu treba." |
35. | I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa. |
36. | I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine. |
37. | A kad se već bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, puno radosti, poče iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe: |
38. | Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama! |
39. | Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: "Učitelju, prekori svoje učenike." |
40. | On odgovori: "Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati!" |
41. | Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim |
42. | govoreći: "O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir! |
43. | Ali sada je sakriveno tvojim očima. Doći će dani na tebe kad će te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okružit će te i pritijesniti odasvud. |
44. | Smrskat će o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga što nisi upoznao časa svoga pohođenja." |
45. | Ušavši u Hram, stane izgoniti prodavače. |
46. | Kaže im: "Pisano je: Dom moj bit će Dom molitve, a vi od njega načiniste pećinu razbojničku!" |
47. | I danomice naučavaše u Hramu. A glavari su svećenički i pismoznanci tražili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni, |
48. | ali nikako naći što da učine jer je sav narod visio o njegovoj riječi. |
← Luke (19/24) → |