| ← Isaiah (2/66) → |
| 1. | Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jeruzalemu: |
| 2. | Dogodit će se na kraju dana: Gora Doma Jahvina bit će postavljena vrh svih gora, uzvišena iznad svih bregova. K njoj će se stjecati svi narodi, |
| 3. | nagrnut će mnoga plemena i reći: "Hajde, uziđimo na Goru Jahvinu, pođimo u Dom Boga Jakovljeva! On će nas naučiti svojim putovima, hodit ćemo stazama njegovim. Jer će iz Siona Zakon doći, iz Jeruzalema riječ Jahvina." |
| 4. | On će biti sudac narodima, mnogim će sudit' plemenima, koji će mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Neće više narod dizat' mača protiv naroda nit' se više učit' ratovanju. |
| 5. | Hajde, dome Jakovljev, u Jahvinoj hodimo svjetlosti! |
| 6. | Da, ti si svoj odbacio narod, dom Jakovljev, jer je pun vračeva s istoka i gatara kao Filistejci, bratime se s tuđincima. |
| 7. | Zemlja mu je puna srebra i zlata i blagu mu kraja nema; zemlja mu je puna konja, kolima mu broja nema. |
| 8. | Zemlja mu je prepuna kumira i oni se klanjaju pred djelom ruku svojih, pred onim što njihovi načiniše prsti. |
| 9. | Smrtnik će se poviti, čovjek sniziti; ne praštaj im. |
| 10. | Uđi među pećine, skrij se u prašinu, pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju. |
| 11. | Ohol pogled bit će skršen i bahatost ljudska ponižena. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj. |
| 12. | Da, bit će to dan Jahve nad Vojskama, protiv svih oholih i bahatih, protiv sviju što se uzvisiše, da ih obori; |
| 13. | protiv svih cedrova libanonskih i svih hrastova bašanskih; |
| 14. | protiv svih gora uznositih i svih bregova uzdignutih; |
| 15. | protiv svake visoke tvrđe i svih tvrdih zidina; |
| 16. | protiv sveg brodovlja taršiškog i svih brodova raskošnih. |
| 17. | Oholost ljudska skršit će se i bahatost ljudska poniziti. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj, |
| 18. | i kumiri će netragom nestati. |
| 19. | Uđite u rupe među pećinama i u spilje zemaljske pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju. |
| 20. | U dan onaj: bacit će svaki svoje srebro i zlatne kumire koje sebi načini da im se klanja, |
| 21. | kad uteče u šupljine pećina i u raspukline stijena pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju. |
| 22. | Čuvajte se, dakle, čovjeka koji ima samo jedan dah u nosnicama: jer što vrijedi? |
| ← Isaiah (2/66) → |